Затворени у цркви и спаљени живи: Страшна судбина 20.000 хришћана коју данас обележава СПЦ

Овај страшни и потресни догађај збио се 302. године у Никомидији, за време владавине римског цара Максимијана Херкула. Према историјским записима и црквеном предању, хришћанство је у том периоду доживљавало снажан процват, што је изазвало гнев цара и довело до одлуке о суровом обрачуну са верницима.

Сазнавши да ће се хришћани у великом броју окупити како би прославили празник Рођења Христовог – Божић, цар је наредио да војска опколи цркву. У тренутку када је богослужење започело, царев изасланик прекинуо је службу и упутио застрашујућу поруку: сви ће бити поштеђени уколико одмах принесу жртву паганским идолима. У супротном, црква ће бити спаљена заједно са свима који се у њој налазе.

У тренуцима страха и неизвесности, окупљени народ охрабрио је архиђакон, изговоривши речи које су остале упамћене кроз векове:

„Погледајте, браћо, на жртвеник у олтару Господњем и разумите да се на њему сада за нас жртвовао Господ и Бог наш истинити, па зар ми да не положимо за Њега душе наше на месту овом светом!“

Након овог позива, верници су једногласно одлучили да остану верни Христу, прихватајући страдање. Тог дана, певајући славу Божју, у пламену је страдало двадесет хиљада хришћана.

Празник Светих двадесет хиљада мученика никомидијских подсећа на снагу вере, непоколебљивост духа и истрајност у искушењима. Верници се позивају да овај дан проведу у трпељивости, уздржаности и љубави према ближњима, чак и у најтежим животним околностима.

Према народном предању, за снагу, утеху и истрајност у борбама које живот доноси, изговара се следећа молитва:

-Мученици Господњи, блажена је земља која се напила ваше крви и свето је место које је примило ваша тела. У подвигу ђавола победисте и Христа са слободом проповедасте. Њега као Благога молите да спасе душе наше. Амин.