Zatvoreni u crkvi i spaljeni živi: Strašna sudbina 20.000 hrišćana koju danas obeležava SPC

Ovaj strašni i potresni događaj zbio se 302. godine u Nikomidiji, za vreme vladavine rimskog cara Maksimijana Herkula. Prema istorijskim zapisima i crkvenom predanju, hrišćanstvo je u tom periodu doživljavalo snažan procvat, što je izazvalo gnev cara i dovelo do odluke o surovom obračunu sa vernicima.

Saznavši da će se hrišćani u velikom broju okupiti kako bi proslavili praznik Rođenja Hristovog – Božić, car je naredio da vojska opkoli crkvu. U trenutku kada je bogosluženje započelo, carev izaslanik prekinuo je službu i uputio zastrašujuću poruku: svi će biti pošteđeni ukoliko odmah prinesu žrtvu paganskim idolima. U suprotnom, crkva će biti spaljena zajedno sa svima koji se u njoj nalaze.

U trenucima straha i neizvesnosti, okupljeni narod ohrabrio je arhiđakon, izgovorivši reči koje su ostale upamćene kroz vekove:

„Pogledajte, braćo, na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti, pa zar mi da ne položimo za Njega duše naše na mestu ovom svetom!“

Nakon ovog poziva, vernici su jednoglasno odlučili da ostanu verni Hristu, prihvatajući stradanje. Tog dana, pevajući slavu Božju, u plamenu je stradalo dvadeset hiljada hrišćana.

Praznik Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih podseća na snagu vere, nepokolebljivost duha i istrajnost u iskušenjima. Vernici se pozivaju da ovaj dan provedu u trpeljivosti, uzdržanosti i ljubavi prema bližnjima, čak i u najtežim životnim okolnostima.

Prema narodnom predanju, za snagu, utehu i istrajnost u borbama koje život donosi, izgovara se sledeća molitva:

-Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela. U podvigu đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste. Njega kao Blagoga molite da spase duše naše. Amin.