"ЗЛОКОБАН ЗНАК" Мистериозна "ХЛАДНА МРЉА" у Атлантику забринула научнике: Да ли су екстремне промене температуре неизбежне?

Нова студија тврди да је пронашла објашњење те мистерије и упозорава да би то могао бити злокобан знак да се Земља убрзано приближава једној од најопаснијих климатских преломних тачака. Реч је о пространом подручју океана које је добило надимак „хладна мрља“ или „зона без загревања“, а које се од 1900. године охладило за готово један степен Целзијуса.

Научници већ годинама расправљају да ли ову аномалију изазива губитак топлоте на површини океана због промена у ветровима и облацима или је реч о знаку слабљења кључног система океанских струја које преносе топлоту. Нова истраживања закључују да је одговор ово друго, што указује на забрињавајући развој догађаја.

Шта је Атлантска меридионална циркулација?

Атлантска меридионална циркулација (АМОЦ) функционише попут огромне океанске транспортне траке која повлачи топлу воду из тропских подручја ка северној хемисфери, где се она хлади, тоне и враћа према југу.

Низ истраживања сугерише да овај систем слаби због глобалног загревања изазваног људским деловањем, које топи лед и уноси велике количине слатке воде у океан, нарушавајући осетљиву равнотежу топлоте и салинитета. Неки научници упозоравају да се АМОЦ приближава преломној тачки, потенцијално већ током овог века, након које би колапс био практично неизбежан.
Гашење АМОЦ-а имало би катастрофалне глобалне последице: убрзано подизање нивоа мора на источној обали САД, екстремно захлађење Европе и промене монсуна у Африци које би довеле до дуготрајних суша.

Хлађење се не догађа само на површини

„Хладна мрља“ се међу појединим научницима сматра својеврсним отиском промена у АМОЦ-у, јер се налази у подручју у које овај систем преноси велики део топлоте. Како би боље разумели шта се догађа у овом делу Атлантика, аутори студије комбиновали су стварне податке о топлоти океана добијене инструментима и сателитима са климатским моделима.

Открили су да се хлађење „хладне мрље“ не догађа само на површини, већ и у дубоким слојевима океана, где атмосферски утицаји попут ветрова и облака имају знатно слабији ефекат.
Према студији, сви показатељи упућују на утицај АМОЦ-а.

„Он мења пренос топлоте у океану“, рекао је Штефан Рамсторф, један од аутора студије и професор физике океана на Универзитету у Потсдаму, додајући да управо то узрокује хлађење „хладне мрље“.

Истакао је и да постоје бројни други докази да АМОЦ слаби, независно од „хладне мрље“, као и да неке студије показују да је сада најслабији у последњих око 1.000 година.

„Чињеница је да нова студија даје доследне резултате“

Ранија истраживања показала су да је „хладну мрљу“ могуће објаснити и искључиво атмосферским условима, рекао је Рене ван Вестен, истраживач мора и атмосфере са Универзитета у Утрехту, који није учествовао у студији.

„Али чињеница да нова студија даје доследне резултате кроз више различитих скупова података јача поузданост закључака“, додао је.

Дејвид Торнали, професор океанске и климатске науке на Универзитетском колеџу у Лондону, који такође није био укључен у истраживање, навео је да студија додатно учвршћује доказе о повезаности „хладне мрље“ и слабљења АМОЦ-а, али је упозорио да оскудност теренских података значи да постојеће базе података „треба посматрати као добре апроксимације, а не као савршен приказ стварности“.

Додао је да и даље постоје неизвесности и да „ово вероватно неће бити последња реч о тој теми“.

Џонатан Бејкер, виши климатски научник британске Метеоролошке службе (Мет Office), сложио се с тим, рекавши да студију треба посматрати као додатни доказ утицаја АМОЦ-а на „хладну мрљу“, али не и као коначан одговор на то питање.