Амерички пилот одликован, а српска мајка завијена у црно: Војника Дејана из Ниша на данашњи дан убила касетна бомба - Његове последње речи сламају срце
Тог 4. априла 1999. године, православци су славили Цвети, а католици Ускрс.
У дом породице Манчић у Нишу стигла је тужна вест: на Гребнику, на средокраћи пута Пећ – Приштина, од касетне бомбе је погинуо њихов син Дејан.
Амерички пилот је свакако добио похвалу, можда и награду, за успешно обављен задатак, а три мајке у Србији завијене су у црно – једна Српкиња, једна Мађарица и једна Бугарка. Наиме, поред Дејана, живот су изгубили његов старешина Шандор Нађ и саборац Драган Николов.
Нишки младић имао је непуне 24 године, а иза себе је већ оставио дело које привлачи пажњу. Бавио се сликањем, уметничком фотографијом, овековечио је средњовековне српске манастире на Косову, писао је песме, бавио се спортом, био фудбалер Радничког, студирао права.
Дејан Манчић је био војник 230. самоходног противавионског пука ПВО и носилац Ордена за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.
У својој објављеној песми “Моћ речи” наговестио је:
“...ако човек неког не спомене, никад није ни постојао”...
Мајци је једном рекао: "Када заувек одем мајко, волео бих да ме се људи сећају!”
У многом песмама предосећао је своју смрт, због тога је његова мајка бацила његову збирку песама, а према њеним речима то никад није прежалила. Међутим, доста Дејанових песма је сачувано.
Породица Манчић и град Ниш су 2000. године основали Фондацију "Дејан Манчић" да открива и помаже младе ствараоце у области поезије, сликарства, уметничке фотографије и других видова стваралаштва у којима је завидног успеха имао и сам покојни Дејан.
На тај начин, а и у нашем помену, Дејан, његово име, дело, а и његова жеља да га се људи сећају, биће живи и остварени.
Извор: Отачаство