ЧУВЕНИ МИЈА ПИЈУК СКИНУТ КАД ЈЕ ХТЕО ДА РЕКЕТИРА ЧУМЕТА: Био је добар са Арканом и ВРХОМ ПОЛИЦИЈЕ (ВИДЕО)

Мија Пијук / Извор: Фото: Facebook/Legende деведесетих

Пословни човек Славко Мијовић, убијен из "калашњикова" у моменту кад је покушао да уђе у џип. Једно време био заменик команданта Српске доборовољачке гарде. У јесен 2001. на мети и момци из "босанског клана"...

Био је Арканов близак пријатељ. Својевремено и заменик команданта Српске добровољачке гарде. Пред крај живота ушао у бизнис са изградњом кућа и локала, а потом их препродавао. Не зна се шта га је од набројаног коштало главе. Славко Мијовић (49), звани Мија Пијук, убијен је 18. октобра 2001. године, хицима из злокобног "калашњикова".

Старца (76) онесвестили, везали па УБИЛИ НОГАРОМ ОД СТОЛИЦЕ: Осумњичени за злочин у Зајечару послати на психијатрију

Старца (76) онесвестили, везали па УБИЛИ НОГАРОМ ОД СТОЛИЦЕ: Осумњичени за злочин у Зајечару послати на психијатрију

ДОНЕТА ОДЛУКА: Суђење "Малчанском берберину" почиње осмог јула!

УХАПШЕНА РАДНИЦА ДОМА ЗДРАВЉА: Прибојка осумњичена за проневеру 2,5 милиона динара

Убице су Мијовића сачекале на прилазној стази улаза у ресторан "Чукарички" у истоименом београдском насељу. Испаљено је више од 30 хитаца из аутомата, а у правој киши метака случајно је рањен и Жарко Петронијевић, гост оближњег билијар-кафића. Злочинци су са места напада побегли колима ка центру града.

Полиција је утврдила да је непосредно пре смрти Мијовић седео у локалу са пријатељима. У једном тренутку је устао и кренуо ка свом, неколико метара даље паркираном џипу "мицубиши пајеро". Док је покушавао да откључа врата, одјекнуо је први рафал. Потом други, трећи, четврти. Смртно рањени Арканов пријатељ пао је крај свог возила. Један од куршума погодио га је директно у главу.

Током увиђаја припадници СУП Београд код Мијовића су пронашли пиштољ, али он није стигао ни да се маши за њега. Тешко рањени Петронијевић пребачен је у Ургентни центар са прострелном раном на глави. Ни овај злочин, као ни десетине других, до данас није решен.

Тадашњи начелник СУП Београд, генерал Бошко Буха, који је у међувремену и сам страдао од руку непознатих убица, рекао је на конференцији за новинаре да је Мијовић био добро познат полицији, као и да је више пута осуђиван. Неколико година провео је и на робији.

Мија Пијук, осим великог пријатељства са Арканом, био је у изузетним односима и са његовим кумом Миланом Ђорђевићем Бомбоном, који је, такође, пола године раније, спектакуларно ликвидиран надомак своје куће. Причало се, такође, да има добре везе у црногорској и српској власти, које су, уосталом, красиле и Ражнатовића. Наводно, био је близак и са Радмилом Богдановићем, бившим министром полиције, као и са Михаљом Кертесом, некадашњим директором Царине.

Мијовић је седамдесетих година припадао ондашњој генерацији "жестоких момака". Због пљачке једног београдског архитекте, који је због нанетих повреда убрзо преминуо у болници, са групом саучесника осуђен је на 12 година затвора. Казну је - не целу - одлежао у затвору у Забели.

Због "послова" често је знао да се упути и у иностранство. Када је Ражнатовић отворио посластичарницу "Ари", Мијовић је преко пута отворио клуб "Паладијум". Тај локал је, потом, прерастао у коцкарницу, а онда је затворен. Интересантно је да је убрзо по отварању казина на Мијовића пуцано и он је тада рањен. Брзо се опоравио, али никад није хтео да каже ко га је напао, иако су упућени тврдили да он "све зна".

Ипак, тај напад био је повод да се он на неки начин повуче из јавног живота и крене у послове, са, упућени тврде, обе стране закона. Ишла је прича да он, наводно, има екипу момака, која је преузимала поједине фирме у Београду. То су му, како се нагађало, омогућавали пријатељи из некадашњег режима, али врха полиције.

За некадашњег заменика команданта СДГ причало се да се посвађао са Арканом 1993. године око тога ко је први човек "Тигрова". После сукоба Мијовић је напустио Ердут, где је био камп за обуку гардиста, али је са Ражнатовићем и даље остао велики пријатељ.

Мијовић је био у вези и са црногорским подземљем и тврдило се да је учествовао у неким пуцњавама у Подгорици, Никшићу и Колашину. Иако га је тамошња полиција и приводила, убрзо би се обрео на слободи. Наводно, то су му омогућавали утицајни пријатељи.

Пред крај живота Мија Пијук је, како су тврдили упућени, кренуо са грађевинским пословима. Куповао је земљиште, градио куће и локале, а потом их препродавао. Претпоставља се да се у том бизнису и замерио грађевинској мафији која хара Београдом. У замршеним нитима Мијовићеве прошлости, али и пословима које је радио пред смрт - вероватно треба тражити и узроке његовог смакнућа.

Десетак дана касније на Карабурми, испред своје куће, убијен је и Небојша Пумпаловић Пумпи (32). Он је ликвидиран хицима из пиштоља док је поправљао свој аутомобил. Претпоставља се да је жртва познавала убице (причало се о двојици), јер се непосредно пре хитаца чуо жучан разговор. Пумпаловић је на месту остао мртав, а недалеко одатле, у дворишту, били су му супруга и дете.

Пумпи је у јавности био познат као један од вођа навијача "Партизана", а више пута је и осуђиван. Одговарао је за разна кривична дела, углавном разбојништва, али и нападе на полицајце. Из затвора је изашао три месеца пре смрти.

УЖАСНА НЕСРЕЋА! Медицинска сестра са ВМА преминула у саобраћајној несрећи, требало је да оде у МИРОВНУ МИСИЈУ УН