Детаљи хапшења ТИНЕЈЏ БАНДЕ: Момци типовали, девојке их возиле у пљачке

Тинејџ банду која је пљачкала по Београду чиниле су две девојке и два младића, који се годинама знају из домова за незбринуту децу, и верује се да су дуго ковали планове како пљачкати апотеке и продавнице. Од почетка ове године имали су шест разбојништава.

Организатори посла наводно су били су Петар З. (19) и Драгослав О. (21). Они су били задужени да нађу оружје, али и одаберу жртву.

- У пљачке су возили девојке, Ивану М. (19) и Јелену М. (22). Тако су момци добијали на брзини, а девојке мање биле приметне полицији. Инспектори су им дуго били за петама, али су они често мењали станове и тако избегавали хапшења. Станодавцима су се представљали као студенти који су у вези - објашњава извор.

Према нашим информацијама, четворочлана банда ухапшена је у суботу одмах након пљачке апотеке у Борској улици. Према речима очевидаца, лопови су се овог пута довезли таксијем, а из возила су изашли само момци док су их девојке чекале. Младићи су у апотеку ушли са сатаром и пиштољем.

- Несрећна радница им је дала сав новац из касе, али на основу описа очевидаца и броја таблица такси возила полиција им је лако ушла у траг. Иначе, ове године ово им је било шесто разбојништво. Укупан плен им је био око 240.000 динара који су делили на равне части - додаје извор.

Приликом хапшења у розе ранцу једне од девојака пронађени су фантомка, пиштољ и сатара, као и 3.000 динара. Они ће вероватно данас бити саслушани у тужилаштву. Разлог због чега су се ови тинеђжери упустили у овакав начин живота стручњаци виде у недостатку ауторитета и породице. Наиме, како су објаснили за "Блиц", малолетници и тинејџери који чине тешке крађе управо потичу из непотпуних, дисфункционалних породица.

- Приликом планирања и извршења ових деликата, изражена је њихова склоност да се удружују у групе. Међутим, овакве групе су неформалног карактера, обично малобројне и често подлежу дезинтеграцији - казали су раније из МУП-а.

Психолог Марина Надејин објаснила је  да тинејџере жеља за доказивањем, за припадањем одређеним вршњачким групама, потреба за ризиковањем, немаштина, неопходност да се дође до новца за психоактивне супстанце, негативни узори, потреба да се на лак начин дође до новца, наводи на то да краду.

- Они потичу из породица које су нефункционалне, у којима не постоји права комуникација са децом, у којој се деца занемарена и препуштена сама себи. Породица може са стране да изгледа у реду, али је дефинитивно заказала у васпитању деце. Постоји велика вероватноћа да су ови млади људи и раније показивали одређене облике непожељног или несоцијализованог понашања, али је то очигледно промакло породици или није адекватно реаговала на то - објашњава Надејинова.

Према њеним речима, ухапшени чланови тинејџ банде могли су испасти потпуно другачији да је контрола у домовима чији су били штићеници била ригорознија.

Претње батинама: Новосађанину тражио 400 евра да га не претуче

- Мислим да у домовима нема довољно људских и финансијских ресурса да се деца адекватно социјализују. Мислим да је проблем могао бити евентуално раније разоткривен ригорознијом контролом тих младих људи, њихових излазака, новца који поседују... У сваком случају, на ово би много поузданије могло да одговори особље њиховог дома - каже Надејинова.

Према речма Надејинове, породице треба да раде на изграђивању и развијању вредносног система, друштвено пожељиних образаца понашања, разумевања и развијања поверења у међусобним односима.

- Аутентична пажња и заинтересованост родитеља може да отклони многе од ових проблема - објашњава она.