"ДЕВЕТ МЛАДИХ ДУША ЈЕ ПАЛО И СВИМА ЈЕ СРЦЕ СТАЛО" Жртве ДЕЧАКА-УБИЦЕ другови песмама спасавају од ЗАБОРАВА, РАСПЛАКАЛИ родитеље и читаву Србију
Ово је књига успомена која ће се исписивати годинама и кроз коју ће жртве стравичног масакра заувек живети
На друштвеним мрежама и меморијалним страницама за децу страдалу у ОШ "Владислав Рибникар", и даље се могу пронаћи бројне емотивне објаве посвећене стравично настрадалој деци у масакру који се догодио 03.маја 2023. који је извршио дечак-убица, ученик те школе.
ПИЈАН НАСРНУО НА МАЈКУ: Претио да ће је убити, А ОНДА ЈЕ ШЧЕПАО ЗА ВРАТ
ПОНОВО ОДЛОЖЕНО СУЂЕЊЕ МИКИ АЛЕКСИЋУ: Ево зашто се ни овог пута неће појавити у судници
"ОНА ЈЕ БОЛЕСНА, ПСИХИЈАТРИЈСКИ СЛУЧАЈ" Жена у центру Чачка напала девојчицу, деца и родитељи и страху
Њихови другари су поделили емотивне песме посвећене њиховој успомени, као и изразе туге и сећања на њих. Аутори ових дела су преточили своју тугу у стихове, покушавајући да пронађу речи које би донеле бар мало олакшања.
Овај масакр ће заувек остати урезан у сећањима људи. Нека сећања на недужне жртве буду вечна, а њихова светла душе нека наставе да сијају у срцима оних који их памте. Ово је књига успомена која ће се исписивати годинама и кроз коју ће жртве стравичног масакра заувек живети.
Песма за Адриану
Породица убијене девојчице Адриане Дукић је написала је ову потресну песму на споменику који је подигнут на гробу у облику срца са анђелом на врху.
"Четрнаест ти беше лета, када си отишла са овог света.
Срце боли, тузи краја нема. Вила наша никад прежаљена!
Адриана наш најлепши цвете, остави нас док си била дете.
Птицо у лету, поломише ти крила, лагана ти црна земља била!
Са другарима својим нађи спас, мирна и спокојна чекај нас."
Песма за Мару
Аутор песме посвећеној Мари Анђелковић одлучио је да задржи свој идентитет у тајности. Мара је била особа која је показивала велику страст према сликарству и цртању, као што је такође тренирала карате.
"Тешко је поверовати у нешто тако неприхватљиво тако болно и очајно,
Изгубили смо неког са савршеним осмехом који знаци све,
Осмех који је сијао попут дијаманата.
2009. је била најбоља година због доласка највецег благослова,
Чудесне девојчице која никада није била лоша,
Имала је таленат и страст све док је јурила своје предивне снове,
Оловка, воштане бојице, и гумица
из дана у дан њена уметност постајала је све више уникатнија и боља,
Сваки пут би замислила нешто јединствено
а онда би похрлила да то одмах и нацрта
Сада је анђели чувају, док преовладавају мир и хармонија,
Сада је њена душа у рукама Бога,
она, Мара Анделковиц, сада црта за анделе."
Слободан Негић, отац трагично преминуле Софије, која је изгубила живот у стравичном масакру у Основној школи "Владислав Рибникар", исказао је своју патњу кроз песму посвећену својој ћерки, на дан када би она прославила свој 14. рођендан. Песма, коју је Негић сам написао, преноси дубоку бол. Песма је објављена на порталу Јавни сервис, на енглеском језику.
Негић изражава своју љубав према Софији и очај због њене преране смрти. Кроз сваку строфу, оцртава се дубока веза између оца и ћерке.
"Моје дете, мој живот, моја једина љубав
Надам се да цујеш моје болно срце
Моја сломљена крила се распадају
Тако је тужно што смо се морали растати
Надам се да негде тамо осмехом сијаш
Шаљеш знакове да твој тата види
Али ја сам слеп овде у овој тами и радије бих био у твојим рукама
Сви ми говоре да морам бити јак
Само треба да виде како стојим овде сам
Али док тебе нема, ја не могу наставити
Седећу овде и плакати у разореном дому
Али док тебе нема, ја не могу наставити
Седећу овде и плакати за тобом
Ти једноставно ниси имала времена
Да пронађеш своје путеве и заблисташ
Али докле год будем жив, имаћу успомене за поделити
Увек ћу бити поносан што си била моја
Негде у будуцности ћемо бити заједно,
Негде у будућности заједно ћемо бити
Само ми дај снаге и чекај ме".
Портал Јавни сервис објавио је неколико песама ученика из разних крајева Србије.
Ученица ВИ-2, ОШ "Др Бошко Вребалов", Меленци, објавила је песму посвећену настрадалој деци.
Црни свет
"Овај свет
Није толико леп.
Данас се деца воле,
А сутра уништавају једни другима снове.
Данас деца читају бајке,
А сутра једни другима вређају мајке.
Када некоме крене на боље,
Неко пожели да му буде горе.
Испратиш децу у школу,
Али не знаш да ли ће доживети годину нову.
Анђели су сада око нас
И желе нам свима спас.
Мали анђели су на небу
И имају поглед на целу земљу."
Такође, ученик ВИИИ-2 , ОШ "Доситеј Обрадовић", Зрењанин објавио је емотивну песму посвећену жртвама страдалим 3.5.2023. године
3.5.2023.
"Дана трећег петог двадесет и треће
Палиле су се свеће и изјављивало саучешће.
Девет младих душа је пало,
И свима је срце стало.
Сада свеће горе
А сузе лију доле,
И све нас срца боле.
На улици ће се чути плач а не кикот,
Зато што је од младих отишао живот.
Сви ти топли домови разни
Ће постати хладни и празни.
Све те породице тужне,
Никоме нису биле дужне.
Сада је све касно,
Барем су отишли часно."
Једна од дирљивијих песама објављена је на друштвеним мрежама дан након трагедије, где је као аутор песме био потписан Жарко Лаушевић. Међутим, касније се испоставило да Жарко ипак није аутор и ова вест је демантована. Песма анонимног аутора је остала да се памти.
Туга каква се не памти
"Стомак се стеже у бол несносан.
Недостаје малених душа осам.
Ко ће их цувати у вецној тами.
Чувар је с њима, бар нису сами.
Седим, кроз сузе гледам у кревет.
Недостаје нам живота девет.
Туга и бол на тргу цвећа,
уместо ружа, букети свећа.
У школи на врху Цветног трга
данас у дворишту станује туга"
Извор: Србија Данас/Република/М.Б./Пренео: В.М.