ДРАСТИЧАН ПАД СТОПЕ КРИМИНАЛА У СРБИЈИ! Наши градови далеко безбеднији него европске престонице
Код малолетника, број пријава мањи је за 13 одсто, а осуда за 26
Стопа криминала у Србији прошле године најмања је од 2016, показали су најновији извештаји Републичког завода за статистику.
ЈЕЗИВЕ СЦЕНЕ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ: Гори стамбена зграда, једна особа изгубила живот
После тешке несреће три и по године се борила да поново нормално живи: Преминула Јелена (27) из Богатића
Осим епидемије короне и ограничења слободе кретања током ванредног стања, на то је утицао и тренд који се може видети уназад неколико година: број готово свих криминалних дела пада, осим трговине дрогом и угрожавања полних слобода.
Према подацима RZZS, током 2020. било је за петину мање поступака по кривичној пријави против пунолетних починилаца, а осуда мање за четвртину. Код малолетника, број пријава мањи је за 13 одсто, а осуда за 26.
- Нашем Одбору редовно стижу извештаји МУП-а и у последњих неколико година видан је пад стопе криминала - каже проф. Зоран Драгишић, члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове - каже проф. Зоран Драгишић.
- То се не поклапа са перцепцијом грађана који, читајући о бројним хапшењима, имају утисак да криминал цвета. Хапшења показују само већу ефикасност и боље вођство полиције - каже проф. Зоран Драгишић.
- Тврдим да су наши градови, на челу са Београдом, далеко безбеднији него европске престонице. Мање је крађа и разбојништава, уличног насиља -каже проф. Зоран Драгишић.
Што се тиче пораста броја дела против полних слобода, Драгишић их тумачи изменама Кривичног законика и кампањом која је оснажила жене да пријављују сексуално насиље.
- Осим што имамо нека нова кривична дела којих није било раније, у друштву се променила клима, па више није "срамота" да жена призна да је жртва силовања или обљубе. Срамота је када је неко насилник. Сива бројка сексуално злостављаних жена била је доскоро велика, али је јавна кампања помогла да се многе осмеле, проговоре и пријаве злостављаче - каже Драгишић.
Бивши дугогодишњи директор Института за криминолошка истраживања проф. Добривоје Радовановић каже да је тамна бројка ипак и даље велика и да то показују сва испитивања на терену. У пракси буде пријављено тек свако пето силовање и ухваћен и процесуиран тек сваки трећи случај привредног криминала.
- Грађани често не пријављују ни ситније крађе и нападе, што због страха од освете, што због тога што се ситне крађе не гоне по службеној дужности - каже Радовановић, и додаје да такође постоји раскорак између онога што пријаве грађани и онога што дође до тужилаштва.
А број осуда је, додаје, деценијама већ далеко мањи од броја кривичних пријава.
Посебан проблем су повратници, чији број у затворима не пада испод 70 одсто.
Током прошлогодишњег ванредног стања, од 15. марта до 1. маја, забележено је 60 одсто мање кривичних дела него у истом периоду 2019, показују подаци МУП-а. Прошле године су за месец и по почињена 3.833 кривична дела, а 2019. - 9.799. Број свих дела био је у паду, осим убистава и силовања.