DRASTIČAN PAD STOPE KRIMINALA U SRBIJI! Naši gradovi daleko bezbedniji nego evropske prestonice
Kod maloletnika, broj prijava manji je za 13 odsto, a osuda za 26
Stopa kriminala u Srbiji prošle godine najmanja je od 2016, pokazali su najnoviji izveštaji Republičkog zavoda za statistiku.
JEZIVE SCENE U BAČKOJ PALANCI: Gori stambena zgrada, jedna osoba izgubila život
Posle teške nesreće tri i po godine se borila da ponovo normalno živi: Preminula Jelena (27) iz Bogatića
Osim epidemije korone i ograničenja slobode kretanja tokom vanrednog stanja, na to je uticao i trend koji se može videti unazad nekoliko godina: broj gotovo svih kriminalnih dela pada, osim trgovine drogom i ugrožavanja polnih sloboda.
Prema podacima RZZS, tokom 2020. bilo je za petinu manje postupaka po krivičnoj prijavi protiv punoletnih počinilaca, a osuda manje za četvrtinu. Kod maloletnika, broj prijava manji je za 13 odsto, a osuda za 26.
- Našem Odboru redovno stižu izveštaji MUP-a i u poslednjih nekoliko godina vidan je pad stope kriminala - kaže prof. Zoran Dragišić, član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove - kaže prof. Zoran Dragišić.
- To se ne poklapa sa percepcijom građana koji, čitajući o brojnim hapšenjima, imaju utisak da kriminal cveta. Hapšenja pokazuju samo veću efikasnost i bolje vođstvo policije - kaže prof. Zoran Dragišić.
- Tvrdim da su naši gradovi, na čelu sa Beogradom, daleko bezbedniji nego evropske prestonice. Manje je krađa i razbojništava, uličnog nasilja -kaže prof. Zoran Dragišić.
Što se tiče porasta broja dela protiv polnih sloboda, Dragišić ih tumači izmenama Krivičnog zakonika i kampanjom koja je osnažila žene da prijavljuju seksualno nasilje.
- Osim što imamo neka nova krivična dela kojih nije bilo ranije, u društvu se promenila klima, pa više nije "sramota" da žena prizna da je žrtva silovanja ili obljube. Sramota je kada je neko nasilnik. Siva brojka seksualno zlostavljanih žena bila je doskoro velika, ali je javna kampanja pomogla da se mnoge osmele, progovore i prijave zlostavljače - kaže Dragišić.
Bivši dugogodišnji direktor Instituta za kriminološka istraživanja prof. Dobrivoje Radovanović kaže da je tamna brojka ipak i dalje velika i da to pokazuju sva ispitivanja na terenu. U praksi bude prijavljeno tek svako peto silovanje i uhvaćen i procesuiran tek svaki treći slučaj privrednog kriminala.
- Građani često ne prijavljuju ni sitnije krađe i napade, što zbog straha od osvete, što zbog toga što se sitne krađe ne gone po službenoj dužnosti - kaže Radovanović, i dodaje da takođe postoji raskorak između onoga što prijave građani i onoga što dođe do tužilaštva.
A broj osuda je, dodaje, decenijama već daleko manji od broja krivičnih prijava.
Poseban problem su povratnici, čiji broj u zatvorima ne pada ispod 70 odsto.
Tokom prošlogodišnjeg vanrednog stanja, od 15. marta do 1. maja, zabeleženo je 60 odsto manje krivičnih dela nego u istom periodu 2019, pokazuju podaci MUP-a. Prošle godine su za mesec i po počinjena 3.833 krivična dela, a 2019. - 9.799. Broj svih dela bio je u padu, osim ubistava i silovanja.