"ДРОГА ЗА СИЛОВАЊЕ" У СРБИЈИ СЕ ПОЈАВИО НОВИ НАРКОТИК: Течни екстази користе млади - како им је постао доступан?

Дрога GHB познатија као течни екстази или дрога за силовање све чешће се злоупотребљава код младих у региону, показало је истраживање Центра за безбедност, истрагу и одбрану ДБА. Да ли се овај наркотик конзумира у Србији и које су опасне дроге постале доступне младима?

Стеван Ђокић из Центра за безбедност, истрагу и одбрану ДБА, наводи да је GHB "клупска дрога" која је на нашим просторима била позната и у каснијим осамдесетим годинама.

- Као организација, често радимо истраживања која су везана, не само за Србију него и за земље из региона, јер често се показало да већи део онога што се појави у појединим земљама, убрзо постане актуелно и у Србији. Ова дрога је позната "клупска дрога" и она је присутна чак и на нашим просторима од неких осамдесетих година. Најчешће је конзумирају припадници ЛГБТ зајединице, својевољно, али неретко је злоупотребљавају и други, управо као мамац за силовање - објашњава Стеван.

Ђокић објашњава да је ова дрога посебно опасна јер се може направити у кућним условима.

- Ову дрогу код нас, најчешће, донесу странци и то када су неки фестивали, журке и слично. Опасно је што се на дарк webu може пронаћи рецепт како би се ова дрога могла направити и у кућним условима - прича он и додаје да се за само педесетак евра може купити бочица величине капи за нос.

- Цена ове дроге варира од количине, као и код сваке друге дроге. Углавном се продаје у малим бочицама, а за педесетак евра може се купити бочица величине капи за нос. Ова дрога је лако доступна али само едукација грађана о злоупотребама дроге, ствара дилерима већу опасност да изврше продају - додаје он.

Ђокић упозорава да је једина успешна заштита од ове врсте дроге управо контролисање пића које уносимо током вечери.

- Ова дрога спада у категорију депресора нервног система. Не би ли се успешно заштитили готово грађани треба да наручују пића која сами отварају, флаширана или у конзервама - додаје он.

Ђокић објашњава да се у последњих неколико година појавиле многобројне нове дроге, углавном синтетичке које су веома опасне.

- У последњих неколико година у Србији су се појавиле многобројне нове дроге, углавном синтетичке, веома опасне. Неке су се у првом тренутку продавале и легално. То су углавном били некакви егзотични мириси, попут “Магиц Драгон” или “Спице”. Наша полиција је имала и заплене синтетичког канабиноида који је 800 пута јачи од марихуане. Затим, имали смо појаву дрога ДМТ, Буп, Блоу, Vertex, Rainbow, China Гирл, Пријатељ, Мурдер 8... - додаје Ђокић.

Он додаје да се у Србији и 2018. године појавила дрога познатија као "Божја дрога".

- Она спада у синтетичке дроге. У питању је Диметилтриптамин те се ова дрога другачије назива ДМТ. Изазива халуцинације, еуфорију, повећава температуру. Уноси се удисањем испарења или орално. Постоји веровање да су ову дрогу користили индијанци за спиритуалне сврхе, те многи мисле да ће конзумирањем ове дроге доживети спиритуално искуство, те је зато добила назив "Божја дрога".

- У Србији је први пут евидентирана 2018-те године када је заплењена једна већа количина која је стигла из Немачке - прича Ђокић.

Из "ДБА" упозоравају да је било случајева када су конзументи већ после једне таблете умирали.

- Имали смо случај и комбинације неколико супстанци, конкретно дипхенидин који се мешао са МДМА. Постизало се јаче дејство, односно јачи халуциногени ефекти - објашњава Ђокић који наглашава да је свака дрога опасна и оставља последице.

- Већина дрога и после првог узимања може да остави последице. Познато је да поједини конзументи ЛСД-ја имају разне флешбекове и халуцинације и после двадесет година од узимања ове дроге. Свака дрога оставља неку последицу, а већина дрога убија врло брзо - наглашава он и додаје да нове, синтетичке дроге, могу да се набаве по цени од 800 динара па навише.

Да је адолесцентско доба период када млади испробавају нове ствари, говори и статистика која показује да је шест од десет средњошколаца имало контакт са неком дрогом, док осам од десет студената зна како и преко кога може да набави дрогу.

Ђокић додаје да су по његовом мишљењу ове бројке поражавајуће.

Како се заштити и како их препознати и да ли је само едукација добар начин да се млади, али и грађани едукују о овим смртоносним дрогама...

- Када причамо о препознавању дрога, свака има своје детаље, када је изглед и када је дејство у питању. Важно је омладину едуковати о томе како не би ушли у овај опасни свет и како би могли да препознају ако им неко нешто понуди. Према мом личном мишљењу едукација треба да почне са поласком у школу - додаје он.

Иако Центар за безбедност и истрагу ДБА у својим истраживањима помиње нове врсте наркотика, у Управи царине наглашавају да на граничним прелазима у Србији у скорије време нису имали заплене до сада неоткривених дрога.

- Напомињемо да на основу података којима располажемо, није било заплена нових врста наркотика - кажу у Царини.

Затим наводе да, током претходних четири године, највише су заплењени марихуана, екстази и кокаин.

Како прича адвокат Никола Ристовић, према нашем Кривичном закону, запрећене казне за кривично дело неовлашћеног стављања у промет опојних дрога су у распону од 3-12 година затвора.

- Уколико је дело учињено од стране групе (која подразума три или више лица која заједнички делују у дужем временском периоду) запрећена казна је од 5-15 година затвора. Све ово се односи искључиво на продају, односно стављање у промет опојне дроге, док су за друга дела која се односе на опојне дроге, узгајање, држање у већој количини или држање за сопствену употребу она су регулисана другим члановима Кривичног закон и казне су блаже - објашњава Ристовић.

Адвокат додаје да се приликом одмеравања казне, последњим изменама Кривичног закона и прописана нова правила.

- Уколико је дело учињено из мржње у вези личних својства оштећеног и то пол, раса, сексуална припадност, национална и др, суд је у обавези да то користи као отежавајућу околност. У случају поврата ако је дело учињено са умишљајем а од претходне осуде за умишљај није потекло више од 5 година, суд не може одредити казну испод законског минимума и у случају вишеструког поврата, односно када је учинилац осуђен за умишљајно кривично дело најмање два пута и то на казну у трајању од годину дана, а да од последње осуде није прошло више од 5 године. Тада се не може изрећи она која је мања од половине прописане казне (пример: запрећена казна 3-12 година, суд мора да изрекне казну од најмање 6 година и 1 месеца) - наглашава Ристовић.