Две године након трагедије, проговорио брат страдалог Стефана: Сањао сам како ме дозива и моли да му помогнем
Језива исповест малог Уроша
Кобног 13. јуна 2015. године Урош је с братом Стефаном чувао овце и кад су покушали да спасу јагње које је упало у реку, старији дечак се утопио. Урош, како каже, из страха није смео да призна шта се догодило, већ је рекао да су киднаповали Стефана.
НОВИ ДЕТАЉИ ОТМИЦЕ: Изашао на 15 минута да учини оцу и више се није вратио!
Полиција, Жандармерија и цела Србија били су на ногама, а тело је два дана касније пронашао комшија.
ОТАЦ ИДЕНТИФИКОВАО ТЕЛО: Пронађени леш је Стефанов!
Две године након трагедије Урош кроз сузе објашњава да је покушао да помогне брату.
– Видео сам да је три пута изронио из воде, додавао сам му штап, али није могао да га ухвати. Он би мене извукао да смо били у обрнутој ситуацији. Ни ја не знам да пливам и било ме је страх да приђем ближе реци – каже дечак пред мајком Горданом и оцем Стевом за један београдски медиј, преноси Телеграф.
На питање зашто је измислио причу, одговара да га је обузео страх.
- Нисам смео да признам мами и тати. Морао сам нешто да смислим. Гледао сам филмове у којима отимају децу и пало ми је на памет како бих могао тако нешто да испричам. Међутим, све се срушило кад су пронашли Стефаново тело, знао сам да ћу морати све да признам – прича дете за које психолози кажу да је натпросечно интелигентно.
Дечак негира да је намерно гурнуо брата.
– Свађали смо се око тога ко ће да чува стоку и често смо се тукли. Зато сам се плашио да кажем да се утопио, јер знам да би мене окривили – прича Урош, који ове године навршава трећи разред.
Каже да није поносан на оно што је урадио.
– Док га нису пронашли, нисам могао да спавам. Мислио сам да морам да се држим те приче, надао сам се да га неће пронаћи. С друге стране, изгубио сам брата, Стефан ми много недостаје. Месец дана сам га сањао како ме дозива, како ме моли да му помогнем – прича јецајући дечак.
Он објашњава да је Стефан водио рачуна заједно са оцем о породици и о новцу, али да је ту улогу сада он преузео.
– Тата води главну реч у кући, али ја бринем о новцу и да у кући има све што нам треба јер најбоље рачунам. Понекад буде тешко, али сналазимо се, млађа браћа ме слушају – прича Урош, који има још двојицу млађе браће и једног старијег, као и две старије сестре.