"А ГДЕ ЖУРИШ ГОКСИ БРЕ, ПОБИСМО ТИ ЈАНГЕРЕ" Сведочење супруге Горана Величковића, кога је искасапио Веља Невоља

Сукоба је било још од 2017. године и током једног тог догађаја мој супруг Горан Величковић је задобио потрес мозга... Једном је на кућним камерама видео двојицу, рекао ми "Ево су"... Убрзо је на Јутјубу постављена песма са текстом "а где журиш Гокси бре, побисмо ти Јангере...". После тога Горан је набавио пиштољ јер се бојао за мене и безбедност деце.

Ово је само део сведочења Ј. В. супруге убијеног навијача Горана Величковића Гоксија, кога је група Вељка Беливука и Марка Миљковића отела на превару, а потом свирепо до смрти мучила у кући у Ритопеку.  

Ово су делови сведочења из оптужнице најближе родбине убијених у кући страве у Ритопеку, у којој је полиција пронашла специјално озидану тајну просторију у којој је била индустријска машина за млевење меса.

Беливук и Миљковић сматрали су да је Величковић близак Филипу Кораћу, њиховом супарнику. На искасапљеним леђима Величковића чак су исписали поруку Кораћу. Све фазе мучења и касапљена Величковића су фотографисане. Одсецање главе, а потом и прављење разних кадрова са распарчаним деловима тела су део доказног материјала против монструозне групе Беливука и Миљковића. Фотографије су крајње застрашујуће.

Супруга Величковића познатијег као Гокси, сведочила је да је њен супруг предводио навијачку групу "Јанг Бојс" или "Јангери".

- Почео је да добија претње када је Јужну трибину Партизана преузела група "Јаничари", "Шедовси" и то конкретно када је Беливук скинуо наногицу и запалио заставу Јаничари и претворио је у заставу "Принципа"... На камери мој супруг је видео двојицу непознатих младића, а они су се онда паркирали на месту где камере не покривају. Један је стао као стражар, док се други завукао испод кола. Чим су приметили да их Горан посматра они су побегли... после је постављена песма и мој супруг је набавио пиштољ - сведочи супруга Горана Величковића о догађајима који су претходили његовој отмици и убиству.

Она додаје да након што је супруг нестао да се појавио клип где пише "Гокси јангер и два каубојца".

- Стоје два каубоја и убијају тог неког и у коментару пише "па што га уби још није почео полицијски ча", а овај други каже "знам где му је кућа неће стићи до десет сати".

Величковић је намамљен и отет 3. августа прошле године.

- Били смо код мојих родитеља и у 16.30 часова сам га оставила у Вишеградској улици код приватне клинике. Рекао ми је да иде да се нађе са својим другаром кога није именовао. Питала сам га како ће и када кући, а он ми је рекао брзо и да ће га тај другар довести или ће узети такси. Телефон је оставио у колима - наводи супруга.

Све жртве Беливука, Миљковића и њихове групе били су намамљени тако што би их позвао неко њима познат и наглашавано им је да оставе телефон пре састанка.

- Увече сам тражила од Н. З. да Горану пошаље поруку преко "Скаја" који обојица имају. Н. му је послао поруку "пита те жена када ћеш кући", он је одговорио "касније". То је било око 20 часова, а око 22 часа опет сам замолила Н. да му пошаље поруку и одговорио је: "У гужви сам" - наводи супруга догађаје од кобног дана.

Потом на Величковићев "Скај" изнова шаљу поруку око један сат иза поноћи и стиже исти одговор "у гужви сам". То је већ 4. август и супруга око осам ујутро зове Н. З. и изнова тражи да пошаље поруку Величковићу.

- Спавам, јавићу се - стиже порука на скај Н. З.

Око 13 часова стиже порука:

- Реци Ј. доћићу кући око 17 часова.

Међутим, Горан Величковић није дошао. Око 20 часова Н. З. се јавља супрузи Величковића и каже да је све превршило контролу јер му је на "Скај" стигла порука: "набави пиштољ и иди уби Исака. Исак ме наместио".

Н. З. је посумљао да му све ове поруке шаље Величковић и шаље контролну поруку: "Шта сам ти купио за рођендан?", добија одговор "немој да ме смараш".

Н. З. изнова шаље поруку на "Скај": "Озбиљно те питам шта сам ти купио".

- "Добићеш ти пакет испод белог BMW", био је одговор. Ту се прекида сва комуникација. Увече сам позвала полицију и пријавила нестанак супруга. Објавила сам и у новинама да ми је супруг нестао... Од тад га више никад нисам чула, нити видела... - навела је у исказу у својству оштећене супруга Горана величковића.

Тужилаштво јој је показало фотографије које су део доказног материјала.

- Да, то су његова широка леђа. Знам то јер смо заједно 17 година... - потом је супруга препознавала делове тела свирепо убијеног Величковића.

На поновљеном испитивању само је додала:

- Мој покојни супруг рекао је тог дана када је нестао да треба да се састане са Бојаном Хрватином, за кога сам чула да је мало пре тога изашао из затвора.

"Знаш да се твој брат није бавио бербом малина"

На превару отет и убијен је и Милан Љепоја, члан Пинк Пантера из Ниша. Његовим убиством Беливук и Миљковић су се доказивали шефу кавачког клана Радоју Звицеру. Беливук и Миљковић су имали дојаву да је Љепоја био у организацији покушаја убиства Звицера у Украјини. М. Љ. сестра убијеног Милана Љепоје као оштећена је саслушана средином јула ове године. Она је навела да ју је 13. децембра прошле године, ујутро нешто пре девет часова, позвала братовљева супруга.

- Твој брат је нестао - рекла је.

- Шта значи нестао - питала је Љепојина сестра.

- Нестао - одговорила је супруга.

Супруга је потом рекла да је нестао још 9 децембра, а сестра јој је рекла зашто ми тек сада јављаш после оволико дана, у недељу, "све време ћутиш". Супруга је рекла да се Милан не дрогира, да је примио вакцину.

- Зашто ниси одмах пријавила нестанак? - питала је сестра.

- То је то... Знаш да се твој брат није бавио бербом малина - одговорила је супруга.

Сестра је наставила да тражи брата. Безуспешно. На приказаним фотографијама жртви кланице у Ритопеку, сестра је препознала сада покојног Милана Љепоју.

Отац препознао сина на фотографији

Међу сведоцима је отац убијеног Александра Глигоријевића, Мирко. О нестанку сина у тренутку сведочења знао је само из медија. Познато му је даје његов син био са Беливуком на трибинама.

- Тај дан када је његов син нестао био је са Марком коме не знам презиме, али знам да издржава казну затвора у Сомбору. Марко није рекао да је Александра, мог сина одвезао до Бетон Хале на састанак. Том Марку је оставио мобилни, а са собом је понео "Скај". Марко је тог дана 16 увече, кад је мој син нестао, дошао код нас и донео нам торбе са гардеробом и два телефона. То сам све предао полицији - прича отац.

Александар се никада није вратио. Отац је на једној од фотографија које му је показало тужилаштво одмах препознао свог сина.