Имали су планове и снове који су прекинути у секунди: Данас Србија тугује за жртвама пада надстрешнице у Новом Саду

Надстрешница на железничкој станици "Нови Сад" срушила се пре тачно годину дана, 1. новембра 2024. године у 11.52 часова, и однела 16 живота, једина преживела особа је Теодора Мартинко, млада мајка која се и даље опоравља од тешких повреда.

Већина породица страдалих ретко се оглашавала у јавности, а и даље се воде три паралелне истраге - у Београду и Новом Саду.

Ово су имена и приче настрадалих:

Ђуро Швоња (1947) - Степановићево

Најстарија жртва трагедије. Његов син је испричао да је Ђуро недавно завршио папирологију за операцију кука и да се радовао повратку кући.

- Преживео је рат, био здрав и снажан. Могао је да живи 100 година, а отишао је овако - рекао је његов син.

Милева Карановић (1948) - Каћ

Рођака покојне Милеве казала је да је кобног дана кренула код лекара да скине гипс са ноге. Док је чекала аутобус, надстрешница се обрушила.

- Да знате само колико је била дивна! Свима је помагала, добра породица, имала је сина и ћерку - рекла је рођака.

Вукашин Раковић (1955) - Буковац

Отац четворо деце и деда осморо унучади. Кобног дана био је на путу за Каћ.

- Седео је на клупи и чекао аутобус. Није имао телефон, али је увек био ведар и присебан – рекла је његова ћерка Ивана.

Горанка Раца (1966) - Нови Сад

Позната homeopata и велика хуманитарка. Колеге су је описале као „изузетно фину и пожртвовану жену која је свима помагала“. Њен отац, Ђуро Раца, преминуо је месец дана пре годишњице трагедије.

Ђорђе Фирић (1971) – Ковиљ

Страдао заједно са својим унукама, Саром (5) и Валентином (9). Кренули су у Лозницу на породичну славу. Волонтери су касније испричали да су Ђорђа пронашли загрљеног са унукама испод рушевина.

Васко Саздовски (1979) - Северна Македонија

Познати научник и истраживач на новосадском институту који се бави ИТ решењима за пољопривреду. Био је ожењен и отац двоје деце. Страдао је док је чекао воз за Македонију.

Сања Ћирић Арбутина (1989) - Каћ

Сања је тог дана отишла на пијацу да купи цвеће. Имала је тежак живот – одрасла без оца, а изгубила и сестру. Бавила се посластичарством.

Стефан Хрка (1997) - Београд

Грађевинац који је тог дана, према речима мајке, "чекао или пратио девојку на станици". Био је ведрог духа и планирао нови посао.

Ања Радоњић (2001) - Параћин

Студенткиња кинеског језика на Филолошком факултету у Београду и бивша кошаркашица. Извучена је жива из рушевина, али је након 17 дана борбе изгубила битку за живот.

У њену част у Параћину се сваке године одржава Хуманитарни меморијални турнир "Ања Радоњић".

Анђела Руман (2004) - Стара Пазова

Анђела је била трудна и погинула заједно са дечком Милошем Милосављевићем (2003). Њени најближи су рекли да су планирали да ускоро саопште породици радосне вести.

Милош Милосављевић (2003) - Книћанин

Млади фудбалер који је планирао да тог викенда одигра важну утакмицу и прослави рођендан. Живот му је прекинут док је био са Анђелом на станици.

Вукашин Црнчевић (2006) - Змајево

Био је међу тешко повређенима. Извучен је жив, али је након четири месеца борбе преминуо на ВМА. 

Похађао је Економску школу "Светозар Милетић" у Новом Саду.

Немања Комар (2007) - Степановићево

Седамнаестогодишњак који је кобног дана чекао аутобус након часа вожње. Његов лик данас краси мурал на зиду спортске хале основне школе "Алекса Шантић" у његовом месту.

Милица Адамовић (2008) - Каћ

Шеснаестогодишњакиња која је погинула док се враћала из Пољопривредне школе у Футогу.

Валентина (2014) и Сара (2018) Фирић - Ковиљ

Најмлађе жртве трагедије. Девојчице су са деком Ђорђем тог дана кренуле у Лозницу да прославе породичну славу. Нису стигле.

Трагедија која је потресла целу Србију

Годину дана касније, њихове приче и даље одзвањају као опомена да људски живот мора бити изнад свега...

Нека им је вечна слава!