Imali su planove i snove koji su prekinuti u sekundi: Danas Srbija tuguje za žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu

Nadstrešnica na železničkoj stanici "Novi Sad" srušila se pre tačno godinu dana, 1. novembra 2024. godine u 11.52 časova, i odnela 16 života, jedina preživela osoba je Teodora Martinko, mlada majka koja se i dalje oporavlja od teških povreda.

Većina porodica stradalih retko se oglašavala u javnosti, a i dalje se vode tri paralelne istrage - u Beogradu i Novom Sadu.

Ovo su imena i priče nastradalih:

Đuro Švonja (1947) - Stepanovićevo

Najstarija žrtva tragedije. Njegov sin je ispričao da je Đuro nedavno završio papirologiju za operaciju kuka i da se radovao povratku kući.

- Preživeo je rat, bio zdrav i snažan. Mogao je da živi 100 godina, a otišao je ovako - rekao je njegov sin.

Mileva Karanović (1948) - Kać

Rođaka pokojne Mileve kazala je da je kobnog dana krenula kod lekara da skine gips sa noge. Dok je čekala autobus, nadstrešnica se obrušila.

- Da znate samo koliko je bila divna! Svima je pomagala, dobra porodica, imala je sina i ćerku - rekla je rođaka.

Vukašin Raković (1955) - Bukovac

Otac četvoro dece i deda osmoro unučadi. Kobnog dana bio je na putu za Kać.

- Sedeo je na klupi i čekao autobus. Nije imao telefon, ali je uvek bio vedar i priseban – rekla je njegova ćerka Ivana.

Goranka Raca (1966) - Novi Sad

Poznata homeopata i velika humanitarka. Kolege su je opisale kao „izuzetno finu i požrtvovanu ženu koja je svima pomagala“. Njen otac, Đuro Raca, preminuo je mesec dana pre godišnjice tragedije.

Đorđe Firić (1971) – Kovilj

Stradao zajedno sa svojim unukama, Sarom (5) i Valentinom (9). Krenuli su u Loznicu na porodičnu slavu. Volonteri su kasnije ispričali da su Đorđa pronašli zagrljenog sa unukama ispod ruševina.

Vasko Sazdovski (1979) - Severna Makedonija

Poznati naučnik i istraživač na novosadskom institutu koji se bavi IT rešenjima za poljoprivredu. Bio je oženjen i otac dvoje dece. Stradao je dok je čekao voz za Makedoniju.

Sanja Ćirić Arbutina (1989) - Kać

Sanja je tog dana otišla na pijacu da kupi cveće. Imala je težak život – odrasla bez oca, a izgubila i sestru. Bavila se poslastičarstvom.

Stefan Hrka (1997) - Beograd

Građevinac koji je tog dana, prema rečima majke, "čekao ili pratio devojku na stanici". Bio je vedrog duha i planirao novi posao.

Anja Radonjić (2001) - Paraćin

Studentkinja kineskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i bivša košarkašica. Izvučena je živa iz ruševina, ali je nakon 17 dana borbe izgubila bitku za život.

U njenu čast u Paraćinu se svake godine održava Humanitarni memorijalni turnir "Anja Radonjić".

Anđela Ruman (2004) - Stara Pazova

Anđela je bila trudna i poginula zajedno sa dečkom Milošem Milosavljevićem (2003). Njeni najbliži su rekli da su planirali da uskoro saopšte porodici radosne vesti.

Miloš Milosavljević (2003) - Knićanin

Mladi fudbaler koji je planirao da tog vikenda odigra važnu utakmicu i proslavi rođendan. Život mu je prekinut dok je bio sa Anđelom na stanici.

Vukašin Crnčević (2006) - Zmajevo

Bio je među teško povređenima. Izvučen je živ, ali je nakon četiri meseca borbe preminuo na VMA. 

Pohađao je Ekonomsku školu "Svetozar Miletić" u Novom Sadu.

Nemanja Komar (2007) - Stepanovićevo

Sedamnaestogodišnjak koji je kobnog dana čekao autobus nakon časa vožnje. Njegov lik danas krasi mural na zidu sportske hale osnovne škole "Aleksa Šantić" u njegovom mestu.

Milica Adamović (2008) - Kać

Šesnaestogodišnjakinja koja je poginula dok se vraćala iz Poljoprivredne škole u Futogu.

Valentina (2014) i Sara (2018) Firić - Kovilj

Najmlađe žrtve tragedije. Devojčice su sa dekom Đorđem tog dana krenule u Loznicu da proslave porodičnu slavu. Nisu stigle.

Tragedija koja je potresla celu Srbiju

Godinu dana kasnije, njihove priče i dalje odzvanjaju kao opomena da ljudski život mora biti iznad svega...

Neka im je večna slava!