Исповест лекара Хитне помоћи који је први ушао у "Рибникар" после пуцњаве: "Крв капље низ школску клупу...Отварам врата те учионице, почиње вриска, урлање, запомагање и јаукање

- Тог дана сам се јавио у 7 сати ујутру на дужност, негде за сат и нешто преко диспечера сазнали смо да се у школи на Врачару десила пуцњава. Огласио се црвени аларм који се активира када је у питању пуцњава. Нисам ни слутио да се десило нешто лоше, мислим да је чувар пуцао у себе док је чистио пиштољ, или да је овако неки несрећан случај био - рекао нам је Стијачић и додао:

- Стижемо на лице места, али нам кажу да станемо изнад у близини кафића, тада видимо да је дечак рањен у ногу, не крвари пуно, девојчица убледела лежи на имповизованом кревету рањена у стомак и обе руке. То ми већ постаје сумњиво, како је могуће да су деца рањена... Ни на крај памети ми није било да се дешава масакр.

Како је даље објаснио, убрзо је сазнао шта се дешава.

- Отварам врата од школе.Затичем чувара са десне стране, лежи човек у локви крви, видим, нема му помоћи. Човек је упуцан, помислим: "Боже, шта се овде дешава?" Ко је ово урадио?". Окренем главу на десну страну клупа за дежурне ученике - описао је др Стијачић и наставио:

- Једна девојцица лежи преко клупе у локви крви. Убијена је. Крв капље низ школску клупу, на свеску у коју су до пре неколико тренутака писале ко долази у зграду. Друга девојчица лежи поред ње, и она је мртва. Недалеко од њих још једно тело. О Боже, помислим какав је ово хорор филм, где се ја налазим! Шта се ово дешава, нека ме неко пробуди.

Језива сцена коју је затекао доктор након неколико секунди постала је још гора.

- Отварам врата те учионице. Људи моји, не бих желео да је неко то икада забележио, фотографисао, то је нешто што никоме не бих могао ни да испричам. Језа те нека обузме, глува тишина, ништа се није чуло, а иза тих врата почиње вриска, урлање, запомагање и јаукање. Та деца су сва крвава, неки су мртви, не померају се. Тада узимам моторолу коју сам имао код себе и зовем из свег гласа : "Људи, брзо, брзо! Овде се десио покољ! Овде су деца убијена и рањена! Све расположиве јединице, одмах у школу!".

Агонија у којој се нашао заједно са својом екипом се наставила:

- Све то траје јако кратко, за минут су санитети били код школе. Возимо повређене, неке у Ургентни центар, неке у Дечју клинику у Тиршову, верујете сви су сјајно организовани, реагује се у најкраћем могућем року. Успели смо да спасимо седморо повређених, међу којима је и наставница - каже доктор и додаје да када се посао ради нема емоција, али да је овај случај био веома специфичан, а посао је такође, и поред тога, урађен на високом и професионалном нивоу.

- Све то је трајало неких 15 до 20 минута.Помогли смо свим повређенима, нажалост убијеној деци није било спаса... Њихова тела остала су сатима да леже у локви крви док је трајао увиђај. Провели смо још неко време ту око школе. Тај осећај, вриска деце, родитеља, пријатеља, рођака... Не знате шта вас је снашло. Некако не можете да поверујете шта се управо десило, чему присуствујете - испричао је овај лекари из Хитне помоћи раније за Курир.

- Свашта сам прошао у животу, али такав стравичан призор никада нисам видео... Ово је дефинитивно најстрашнији догађај у мојој дугогодишњој каријери.

Србија Данас/Курир