КО СУ ОЧЕВИ ВОЂА ЗЕМУНСКОГ КЛАНА: Имали су трагичне судбине, један се убио, други проклео сина да му на гроб никад не дође
Успон Шиптара и Кума почиње кад их је, као ситне криминалце, под своје окриље узео Љубиша Буха Чуме да за њега дилују дрогу.
Даниел Ђукић, новосадски јутјубер који је у недељу изазвао велику буру претњама да ће убити сваког ко му приђе, онда и себе, непуне две недеље пре тог "пуцања" доживео је велику трагедију. Његов отац извршио је самоубиство вешањем 7. децембра, па иако није оставио опроштајно писмо, наводно је то учинио због синовљевих зеленашких дугова. Наводно, више није могао да издржи да их враћа. Муке је поверавао блиским пријатељима, а пре смрти им је рекао да је Даниел дошао и рекао да има огроман дуг према "опасним зеленашима", као и да упада у све веће проблеме, које не може да издржи.
Јутјубер није први који је остао без оца због својих поступака. Сигурно је било још много таквих трагедија, а свакако најпознатији јавности је случај Милета Луковића, познатијег као Кум, другог човека у хијерархији некадашњег "земунског клана".
СРПСКИ ФУДБАЛЕРИ, ПИКСИ, БОГДАН, MOZZART... ТИМСКА ИГРА У АУКЦИЈИ ПРЕДМЕТА ИЗ ФИЛМА „ТОМА“!
ОЛОЖЕНО СУЂЕЊЕ МОНСТУМУ ИЗ ЗАБЛАЋА: Зверски мучио жену, откинуо јој уво даском
УХАПШЕНА ОРГАНИЗОВАНА КРИМИНАЛНА ГРУПА: Велика акција српске полиције, иза решетака и четири полицајца (ВИДЕО)
Вратимо се време пре почетка постојања једне од најозлоглашенијих криминалних група код нас икада.
Прича је почела када се Душан Спасојевић, каснији вођа клана, са 25 година из родног села Реткоцера (на граници с Косовом, због чега је прозван Шиптар) упутио у Београд. Убрзо се на исти корак одлучио и његов најбољи друг Миле Луковић (због кумства са Шиптаром, добиће надимак Кум). За разлику од Спасојевића, који никад није радио, Луковић је био запослен као стражар у руднику Леце и као чувар у приштинском затвору.
У Београду су почели да краду на ситно и да препродају дрогу. Аутору књиге "Видимо се у читуљи, двадесет година после" Војиславу Туфегџићу високи полицијски функционер Боро Бањац причао је о овом двојцу из времена кад је био шеф за сузбијање криминала у општини Савски венац:
- Ухапсили смо их 1995. због обијања аутомобила на паркингу код Војномедицинске академије. У то време су на ВМА смештани рањеници из БиХ, а већини је родбина долазила из унутрашњости или из иностранства. Рођаци који су стизали у посете остављали су на паркингу аутомобиле, често са торбама пуним ствари, јер нису могли да их вуку са собом у болницу. Ту су те битанге обијале возила и крале ствари људима који су дошли да посете рањенике! Барабе, то је било одвратно... Међутим, већ тада су имали неку заштиту у СУП. Звао је, рецимо, тадашњи начелник Управе криминалистичке полиције Београда захтевајући да их, као, само не бијемо. Објашњавао је нешто попут - нема смисла, родом смо из истог краја, није то дело због којег су заслужили батине"...
Седам-осам година касније они ће бити вође клана који је ушао у отворени сукоб с државом! Али до тада, још су били осуђени на пилићарење.
Туфегџић цитира Биљану Радовановић, која је 1997. била заменик окружног тужиоца у Београду. Изнајмљену собу у којој су тада због разбојништва ухапшени овако је описала:
- Мемљива просторија, један стари орман и два кревета. Све личне ствари држали су на орману, у два завежљаја направљена од чаршава. Ништа друго нису имали. Да се човек просто сажали"...
Убрзо после тог хапшења код ње је дошао отац Милета Луковића да се лично увери да ли је оно што је стајало у краткој новинској вести тачно, односно да чује да ли је његов син 'заиста обрукао породицу'... Недуго по повратку из Београда Луковићев отац се убио.
Отац Душана Спасојевића је умро природном смрћу, али је на самртничкој постољи проклео сина. Пред фамилиом је поручио и да не жели да му се син појави на гробу. Никада! И тако је било.
У патријахалној средини каква је на југу Србије, улазак у криминал је неопростив грех. У то су дубоко веровали и очеви Душана Спасојевића и Милета Луковића.
Успон Шиптара и Кума почиње кад их је, као ситне криминалце, под своје окриље узео Љубиша Буха Чуме да за њега дилују дрогу. Касније им је омогућио да се баве шверцом аутомобила, али све до 2000. Чуме је у злочиначкој хијерархији један степеник изнад њих.
- Постојао је само један мафијашки бос, а то свакако до 2000. није био Спасојевић. Постојао је само један важан криминални центар - не Земун, него Сурчин. Постојао је само један човек који је повезивао криминалце, привреднике, полицајце, судије и политичаре - Чуме - рекла је Биљана Радовановић.
Ствари ће се касније значајно променити...