"Мислио сам да је довозе живу кући, усхићено сам је чекао, а онда је стигла најгора вест" Јурић о тренутку када је пронађено Тијанино тело: Полицајац изговорио реченицу која слама срце

Тијани Јурић, која је тада имала 15 година, изгубио се сваки траг у ноћи између 25. и 26. јула у Бајмоку, а након 13 дана епилог је био трагичан. 

Дани су протицали без икаквих информација о Тијани, а онда је 7. августа око пола један ноћу, објављено да је ухапшен њен отмичар, а да је тело пронађено у близини Сомбора, 23 километра од места на којем је отета. 

У подкасту "Бележница душе" Игор Јурић, отац убијене девојчице, испричао је како је изгледала потрага и како га је сазнање да његова ћерка више није жива заувек променило.

- Нисам имао дилему, мислио сам да је жива. Претраживао сам куће по Бајмоку и околини, које су биле празне, мислећи да се тамо налази. Њена мајка се много плашила, ваљда због мајчинског инстикта. Сећам се да није спавала седам дана, будна је чекала да се врати. Успела је да се наспава тек када је чула праву истину, јер су потрага и неизвесност гори од истине. Када сазнаш шта је истина, схватиш да мораш даље. Неизвесност убија човека, једе га помало, све док га не поједе. Нажалост, то је случај са породицама које још увек траже своје најмлађе - каже Игор Јурић.

Такође, напомиње колико је важно јавно иступити и говорити о нестанку.

- Јавно смо говорили о нестанку, укључивали смо се у медије, то је Тијанин нестанак разликовало од других. Уколико имаш снаге да излазиш у медије, твоје дете ће вероватно више тражити, што не сме да се деси. Систем треба да функционише тако да сва деца добијају подједнаку шансу - истиче Јурић.

Тренутак када је стигла најгора вест

Јурић се током разговора присетио најгорег тренутка који један родитељ може да доживи.

Како је рекао "тренутак који му је обележио живот".

- У моменту када је полиција дошла и рекла да треба да разговара са нама, био сам сигуран да је довозе живу кући. Знао сам да је засигурно задобила физичке повреде, али сам веровао да ће уз нас да се потпуно опорави. Ипак, породица се плашила најгоре вести. Ја сам се пресвукао, дотерао и усхићено чекао њен долазак - присећа се Јурић.

Уместо добре вести, полиција у пратњи Хитне помоћи саопштила му је да је тело његове ћерке пронађено.

- Моменат где сам на улици сам, у Бајмоку код Мирјаниних родитеља, гледам колону возила како скреће из правца Суботице, полицијски аутомобили и два возила Хитне помоћи. Излази заменик начелника полицијске управе, осмехујем му се и очекујем добре вести, а он тада изговара "Игоре, пронашли смо је, али не онако како смо желели". Тада ти се руши цео свет, тих слика се често присећам кроз снове - објашњва Јурић.

Уместо тишине, Игор је створио фондацију која је носила њено име а сада се зове "Центар за несталу и злостављану децу", а захваљујући њему данас постоји и систем "Пронађи ме".

Поред тога, залагао се и успео је да Кривични законик Србије уведе казну доживотног затвора за убице деце и то без условног отпуста.

Такође, иницирао је измене Закона о полицији, која подразумева да је полиција у обавези да крене у потрагу по самој пријави нестанка.