МИСТЕРИЈА ГОРАНОВЕ СМРТИ Убијен на радном месту, родитељи знају само ово: Пуцали му у леву слепоочницу, није имао времена ни да се брани
Горан је убијен са непуних двадесет година, на радном месту, бензинској пумпи.
Горан Марковић из Великих Радинаца, код Сремске Митровице, убијен је пре скоро 19 година, а још увек се не зна ко је и због чега починио тај злочин.
Његови родитељи не губе наду да ће им полиција једнога дана јавити ко је убица. Горан је убијен са непуних двадесет година, на радном месту, бензинској пумпи.
ЈЕДНОМ ПРЕРЕЗАН ГРКЉАН, ДРУГОГ УДАВИО ПЕРТЛОМ: Језива исповест затворског чувара из Падинске скеле - за њих посао ПУН СТРАХА, а ЗЛОЧИНЦЕ штите
ИЗ ПУШКЕ ПУЦАО У ТРУДНУ СУПРУГУ?! Ово је монструм из села код Житишта који је покушао да убије МАЈКУ ТРОЈЕ ДЕЦЕ
КРВАВА ДРАМА У ЖИТИШТУ: Пуцао на мајку троје деце из ловачке пушке!
Горанови родитељи не губе нади да ће правда једног дана ипак бити задовољена, а његов отац Миленко сећа се свега тог кобног дана.
- Ја сам ту косио с једним човеком, и он је сад покојни. Још ја седим на тракторској приколици кад видим да се скупљају људи. Полиција нас није ни обавестила. Каже ми комшија да су убили мог Горана, кренем код жене, она му спрема ручак. Нисам знао како да јој кажем. Изведем је у двориште и саопштим јој. Није могла да верује шта причам, само је пала у дворишту - прича Миленко Марковић, отац убијеног Горана.
Отац верује да је овај злочин могао да почини само професионални убица, а према полицијском записнику из касе је однето 70.000 динара.
- Записник о увиђају сам добио и пише да су пронађени видљиви трагови. Е сад, као он се бранио и опирао, нађени су отисци на његовом врату. Мени је сумњиво јер сам учио о томе кад сам радио као обезбеђење. Њему је пиштољ 7,62mm, такозвани тетејац, он има петељку на шаржеру. Он је ударен у десну обрву, то раде професионалци. Онда му је пуцано у леву слепоочницу, он није имао времена ни да се брани - прича Миленко Марковић.
Додаје да су убиству претходили необични догађаји.
- Имао је телефон, знам да му га нисам купио, једно вече га није донео. Питам га где му је, није хтео да ми каже. Каже да иде да спава, буди се сутра у 1, ја опет питам. Тад ми исприча да је пред свитање ставио телефон да се пуни на сто, оде да се умије, и док се вратио, нема телефона, нема ни цигарета, а канистери са уљем однети - сећа се отац.