НАЈСУРОВИЈА ГОДИНА У СРПСКОМ ПОДЗЕМЉУ! Након његовог убиства кренула је серија ликвидација - многа ни данас нису расветљена

Те ликвидације доводиле су се у везу са убиством Аркана, али никада није потврђено да ли је у питању била освета бивших Арканових сабораца за смрт свог команданта или су криминалци искористили Арканово убиство као повод за међусобни обрачун и борбу за превласт. Након тога уследила је једна од најсуровија година у српском подземљу...

Након убиства Аркана Београд је потресла серија ликвидација која је тада тумачена као освета за његову смрт. Многа од тих убистава до данас нису расветљена, а верује се да иза њих стоји озлоглашени "земунски клан". Задатак да "реши Арканово убиство" од државе је наводно добио Милорад Улемек Легија, а он је за то ангажовао Земунце.

Убиство Босанца "по новом рецепту"

Већ у фебруару 2000. године, само неколико дана након што је Аркан ликвидиран, у Београду је убијен Мирко Томић Босанац. То је била прва крв која је проливена... Босанац је у јавности довођен у везу са убиством Аркана, али и са убиством министра одбране Павла Булатовића, које се догодило седам дана пре ликвидације Босанца. Његови пријатељи причали су да је имао "више среће и знања у коцки него у крађама", али важио је за вођу "земунских момака", који су тесно сарађивали са Сурчинцима. Никада није доказано да је учествовао у смакнућима са којима су га "повезивали", али те приче је платио главом...

Томић је убијен по тада новом "рецепту", који је касније много пута коришћен у обрачунима. Био за воланом свог "голфа" и возио се Булеваром Николе Тесле из правца Земуна када му се, изненада, приближио други аутомобил. Други аутомобил ишао је упоредо с њим, спустили су се прозори на задњем седишту и извирила је цев, а одмах затим одјекнуо је рафал. Смртоносни хици пробили су врата и стакло "голфа" и погодили Томића у груди. Иако смртно рањен Босанац је наставио да вози, али је убрзо изгубио контролу и аутом ударио у бандеру.

Убица и његов саучесник, који је био за воланом аутомобила, наставили су мирно даље, ка центру Београда. Досије о овом злочину, као и могући починиоци добили су ознаку - NN.

Ликвидација вође бежанијског клана

Убрзо након тога уследило је и убиство Радослава Трлајића - Бате Трлаје, вође бежанисјког клана. Иако је Радослав Трлајић приметио заседу на паркингу испред своје зграде у Улици др Ивана Рибара није успео да умакне рафалима смрти.

Са више хитаца из "калашњикова", 25. фебруара 2000. убијен је Радослав Трлајић, звани Бата Трлаја (37). Сачекушу су му припремила чак тројица нападача. Трлајић је ликвидиран испред улаза у зграду број 142, у Улици др Ивана Рибара у Новом Београду, на око 500 метара од свог стана. Било је 22.30 сати када су запраштали смртоносни хици. Претпоставља се да су га убице чекале у аутомобилу, на неосветљеном паркингу.

Вођа Новобеограђана и власник Фудбалског клуба "Бежанија" непосредно пред пуцњаву био је у свом BMW и возио се ка броју 118 у др Ивана Рибара, ка стану где живи. Док је прилазио згради, вероватно је приметио нападаче, који су га чекали. Дао је гас и аутомобилом покушао да умакне смрти бежећи ка другом крају насеља. Убице су, међутим, запуцале. Успели су да га ране и он је у следећем тренутку, 200 метара даље, изгубио контролу над возилом, скренуо са пута, слетео у јарак и преврнуо се. Тешко рањен Трлајић је, ипак, успео да се извуче из аутомобила и трчећи крене ка оближњим зградама да нађе спас.

Под правом кишом метака успео је да претрчи још стотинак метара, преко ливаде, али су убице биле брже. Стигли су га и изрешетали калашњиковима. Трлајић је сав у крви остао да лежи на плочнику, испред броја 142. Нападачи су побегли колима, а успут су се ослободили и оружја. У ширем кругу места злочина, током увиђаја, полиција је пронашла два калашњикова, један пиштољ, оквир за аутомат и много чаура различитог калибра.

Неколико месеци пред смрт, Трлаја се посвађао са Зораном Ускоковићем Сколетом, човеком који је био помињан као организатор убиства Жељка Ражнатовића Аркана, али никад није разјашњено око чега су се сукобили. Трлајић ће остати упамћен и као човек који је на леђима носио Кристијана Голубовића кад је овај, приликом бекства, повредио ногу скочивши с трећег спрата Петог општинског суда у Београду. Међутим, убиство Трлајића ипак се повезује као део освете због ликвидације Жељка Ражнатовића, иако није до краја разјашњена нити доказана његова eventuallna умешаност. Једино је познато да су поједини чланови бежанијског криминалног клана касније оптужени и осуђени за убиство комнданта СДГ.

Радослав Трлајић је у београдском подземљу био познат по реченици: "Мала бара, много крокодила", којом је описао оно што се дешавало деведесетих година у Србији.

Ликвидација Лаиновића

Потом је у марту убијен Бранислав Лаиновић Дуги, познат и као Лајави, који је наводно пар дана раније саслушаван у полицији у вези са убиством Аркана. Бранислав Лаиновић Дуги, испред хотела "Србија" на Коњарнику.

Лаиновић је стајао испред киоска, чекао је неког, када му је пришао млад човек у црвеној јакни с леђа и испалио три хица из пиштоља; два су Лаиновића погодила у главу, а починилац је побегао у правцу улице Војислава Илића.

Приликом повратка са његове сахране убијени су Зоран Давидовић Ћанда и Иван Стојановић.

Дејан Миленковић Багзи, припадник прво "сурчинског", а касније "земунског" клана, који је добио статус сведока сарадника, сведочио је да је вођа "земунаца" Душан Спасојевић наредио убиство, а да су то одрадили Сретко Калинић и Милош Симовић.

Рекао је је да га Симовић упуцао, након чега је сео у кола, пустио музику и почео да пева.

Дуги је у тренутку убиства причао телефоном и чекао неког, а наводно су га преко сигнала мобилног "земунци" пратили и наводили да "дође мечки на рупу".

"Ауди смрти" дошао и по Ћанду

Зоран Давидовић Ћанда био је Сколетова десна рука. Био је 23. март 2000. године када се Давидовић, са својим пријатељем Иваном Стојановићем, који иначе није био умешан у криминалне радње, враћао из Новог Сада, са сахране Лаиновића.

Ћанду и Стојановића, кој је био колатерална штета, нападачи су сачекали на ауто-путу, на рачвању новосадског и загребачког. Ауди у коме су биле жертве упао је у смртоносну замку. Док је један аутомобил изболикирао кола у којем су биле мете, појавило се друго возило у којем су били пуцачи. У двојицу људи испаљено је око 80 метака.

Нападачи су нестали муњевкито као што су се и појавили. Занимљиво је да је у близини била патрола саобраћајна полиција али су они, када су зачули рафале - залегли, нису ни покушали да виде шта се дешава док паљба није престала.

Сколета јурили улицама док га нису убили

У априлу 2000. убијен је Зоран Ускоковић Сколе, који је био повезиван са Аркановим убиством, али је био у сукобу са претходно убијеним Трлајићем.

Сколе је, како се веровало, животом платио то што су га сматрали једним од организатора убиства Жељка Ражнатовића Аркана 15. јануара 2000. у хотелу "Интерконтинентал". Иако Ускоковић није директно учествовао у пуцњави, главни актери овог злочина - Добросав Гаврић, Милан Мики Ђуричић и Драган Николић Гаги, били су повезани са њим. Сколе је знао да су му осветници за петама, а стигло му је и последње упозорење!

Два дана пре него што ће, у спектакуларној потери београдским улицама, бити убијен, на улаз у његову зграду постављен је снажан експлозив. Јака детонација одјекнула је сат после поноћи и знатно оштетила вишеспратницу у Улици виноградски венац у насељу Церак, где је Сколе живео са супругом и двоје деце. Од јачине експлозије попуцала су и стакла на околним зградама. На срећу, нико није био повређен.

Приликом детонације, породица Ускоковић, која станује на другом спрату, била је у стану. Нису имали никаква оштећења јер је још приликом усељења Сколе променио столарију и уградио блиндирана врата и прозоре. На самом улазу у стан био је поставио и сигурносну камеру.

У медијима је демантовао своју везу са атентатом на Ражнатовића, унајмио је и телохранитеља, али није био свестан да ће му егзекутори припремити чак четири екипе, наоружане калашњиковима! Све то му није помогло. Познаваоци ликвидација знају да нико није побегао смрти и нарученом и плаћеном убици. О томе је причао и Сколе, али је веровао да ће бар још неко време успети да избегне замку егзекутора. И успевао је све до поподнева 27. априла 2000. Тог дана око 16 часова на Ускоковићев "ауди", који је возио Петар Јокић, на углу улица Кнеза Вишеслава и Пилота Михајла Петровића, у насељу Церак виногради отворена је ватра. Сколе је био на сувозачком месту, а позади његов телохранитељ Милош Стевановић, иначе припадник СУП Београд, који је тих дана био на боловању.

Њиховом аутомобилу, док је стајао на семафору изненада је пришао други ауто из ког је севнуло оружје. На рафале из возила у покрету, Сколе и Стевановић су узвратили пиштољима. У том моменту Јокић је у пуној брзини кренуо преко раскрснице ка насељу Видиковац.

Уследила је жестока јурњава аутомобилима, као и размена ватре. Све је подсећало на сцене из акционих филмова. Трка између Сколета и његових убица трајала је наредних 15 минута. Испаљено је више од 50 метака.

Једна од екипа егзекутора сатерала га је у ћошак и дочекала у Улици Сретена Младеновића Мике. Епилог је био: двојица мртвих и један рањен. Ускоковића су хици погодили у главу и врат, као и Стевановића. Јокић је задобио прострелну рану леве руке.

Деценију и по после убиства Сколета, о томе је посведочио у Сретко Калинић, звани Звер, један од најкрволочнијих егзекутора Земунског клана.

- Мој рецепт за ликвидације београдског олоша траје пет до шест секунди. Најдужа ликвидација трајала ми је минут и по, а реч је о убиству Зорана Ускоковића Сколета - устврдио је Калинић.

Ликвидација Микија Ђуричића

Један од учесника у Аркановом убиству Мики Ђуричић након првог суђења за овај злочин побегао је у Јужноафричку републику са извршиоцем убиства Добросавом Гаврићем. Тамо су се крили годинама, а онда је 2018. године до Србије дошла вест да је убијен мушкарац који личи на њега и има белгијски пасош. Утврђено је да се ради о Ђуричићу, који се тада већ дубоко инфилтрирао у подземље ЈАР, и то је платио животом. И након његове ликвидације у ЈАР је покренут низ смрти...

21 годину касније убијен је и Сколетов син

У јануару прошле године на Миљаковцу убијен је и Ускоковићев син који се, по оцу зове такође Зоран. Млађи Сколе бавио се кик боксом, али није био такмичар. Он је пресретнут код улаза у магацински простор једне продавнице, упуцан је из ватреног оружја и издахнуо је на лицу места. Његово тело пронашли су радници пекаре која доставља хлеб том супермаркету. Убица је сачекао младог Ускоковића да паркира свој аутомобил марке "ауди", а онда му је кренуо у сусрет и у тренутку када су се мимоишли, окрнуо се и пуцао му у главу.

Он је, подсетимо, имао само две године када му у ватреном окршају на Видиковцу ликвидиран отац.