Данас се догађају велика чуда: Верници се моле Светом Киру и Јовану за здравље, а овај обичај никако не би требало да прескочите

Српска православна црква данас обележава пренос моштију Светих Кира и Јована, двојице ранохришћанских мученика које верници поштују као велике исцелитеље и заштитнике свих који болују или пролазе кроз тешке животне недаће. Њихова имена вековима су повезана са бројним сведочанствима о чудесним оздрављењима, због чега им се многи и данас усрдно моле за здравље своје породице, успешан опоравак и душевни мир.

Овај празник разликује се од њиховог главног дана, који се обележава 13. фебруара.

Данашњи датум посвећен је преносу њихових светих моштију, догађају који је, према црквеном предању, означио крај идолопоклонства у једном делу Египта и почетак бројних чуда која су се везивала за њихове мошти.

Лекар који никада није наплаћивао помоћ

Свети Кир био је угледни лекар из Александрије који је лечио свакога коме је помоћ била потребна, не тражећи никакву награду. Због тога га Црква убраја међу свете бесребренике, оне који су своје знање и дарове несебично ставили у службу Бога и људи.

Када је за време цара Диоклецијана почео прогон хришћана, повукао се у Арабијску пустињу, где је живот посветио молитви, посту и подвигу.

Убрзо му се придружио Свети Јован, римски војник и ревносни хришћанин. Њих двојица заједно су обилазили болесне, помагали сиромашнима и пружали утеху свима којима је била потребна.

Њихова вера на крају их је довела до мученичке смрти. Одбили су да се одрекну Христа и заједно са светом Атанасијом и њеним ћеркама пострадали су око 311. године.

Пренос моштију и чуда која су уследила

Почетком петог века александријски патријарх Свети Кирило, према црквеном предању, добио је у молитви савет да мошти Светих Кира и Јована пренесе у место Манутин, где је тада још постојало велико паганско светилиште.

Након преноса моштију на том месту подигнут је храм, а убрзо су почела бројна сведочанства о чудесним исцељењима. Црквени записи говоре о људима који су, после молитве пред њиховим моштима, оздравили од тешких болести, због чега су Свети Кир и Јован остали упамћени као велики чудотворци.

Обичај који су сачували наши преци

У многим крајевима Србије и данас постоји обичај да се на овај празник обиђе болестан члан породице, комшија или пријатељ, запали свећа за његово здравље и пружи реч утехе или конкретна помоћ.

Наши преци говорили су да највећу снагу има молитва коју прати добро дело, па се овај дан сматра приликом да се учини неко дело милосрђа - посети усамљени човек, помогне старијем комшији или пружи подршка ономе коме је најпотребнија.

Тропар Светим Киру и Јовану:

"Као необориву стену даровао си нам чудеса Твојих светих мученика, Христе Боже. Њиховим молитвама саборе безбожника разори, скиптре царства оснажи, као Једини Благ и Човекољубив."

Поред преноса моштију Светих Кира и Јована, Српска православна црква данас молитвено прославља и Свете српске мученике који су кроз различита историјска времена пострадали за православну веру и отаџбину. Њихово страдање остало је симбол истрајности, верности Христу и жртве за свој народ, због чега им верници данас одају пошту и моле се за мир, слогу и очување вере.

За православне вернике овај празник није само сећање на чуда из прошлости, већ и подсетник да вера, милосрђе и искрена молитва остају највећа снага човека и у најтежим животним тренуцима.

Србија Данас