"Није познавао осумњичене" Исповест сестре брутално убијеног мушкарца из Инђије: Нису показали ни трунку покајања
Годину дана је прошло од стравичног злочина који је потресао Инђију и завио једну породицу у црно, баш у тренутку када су се припремали за најрадоснији хришћански празник.
Мушкарац је убијен испред породичног дома, док је у друштву сина, пријатеља и комшија чекао Божић. Његова породица није дочекала правду.
- Било је у ноћи између 6. и 7. јануара, после поноћи. Мама ме је позвала и рекла да се нешто догодило. У том тренутку нисам могла да поверујем, као да сам се изгубила од шока. Када сам дошла себи, супруг ми је рекао да је он избоден. Питала сам да ли је била туча, шта се десило, али ми је речено да су неки момци стали колима, напали га и да је превезен у болницу у Нови Сад - објаснила је нејгова сестра.
Додала је да је у раним јутарњим сатима стигла вест из болнице да је мушкарац подлегао повредама, чиме је његова породица доживела ненадокнадив губитак.
- После тога је пребачен у Сремску Каменицу на кардиохирургију. Ујутру, око 9.15, мама ме је позвала и рекла да више није жив, да је преминуо од последица убадања. Тог тренутка сам заувек изгубила брата - рекла је.
Истакла је да су се пре напада осумњичени сукобили са другом групом младића, а иако је један одмах признао кривицу и остао у притвору, тројица су убрзо пуштена на слободу.
- Пре него што су га напали, имали су сукоб са другом групом момака и њих су физички повредили. Након тога су наишли на њега и напали га. Полиција је брзо стигла јер је већ интервенисала на претходној локацији, а убрзо је дошла и Хитна помоћ. Од 7. јануара у притвору је само један осумњичени, који је на почетку признао кривицу. Тројица које сматрам саучесницима пуштени су на слободу 10. марта, два месеца након убиства. Не осећамо се безбедно док они шетају градом - ни ја, ни моја породица, а посебно његова деца - каже сестра убијеног.
Његова сестра је навела да је задобио тешке унутрашње повреде и упркос вишеструким покушајима реанимације лекари нису успели да га спасу.
- Имао је модрице по леђима, главна убодна рана била је у пределу срца. Повређено му је плућно крило и слезина, дошло је до унутрашњег крварења. Знам само да су га лекари више пута реанимирали и дали све од себе, али нису успели да га спасу. Он није познавао осумњичене, нити они њега - навела је.
Осумњичени, како каже сестра, нису показали ни трунку кајања, док су његова деца - тада тинејџери - остала да се носе са траумом губитка оца који им је био највећи ослонац.
- Нису показали ни трунку покајања. Са осмехом су пролазили поред нас, окретали главу, као да се ништа није догодило. Као да нису одузели нечији живот. Син је имао 18 година када се десило убиство, ћерка 15. Када изгубите родитеља, тешко је и саставити реченицу. Он је само рекао да је видео оца и њих четворицу, да је све било збуњујуће и да је он крварио. Позвали су Хитну помоћ. То је траума која остаје заувек. Он је изгубио ослонац у животу и види се колико му отац недостаје - одговорила је сестра.
Како истиче сестра, убијени мушкарац је био посвећен породици и без икаквих веза са криминалом, док су осумњичени одраније били познати полицији.
- Није имао непријатеље. Био је породичан човек, возач камиона, посвећен породици. Никада није имао везе са криминалом. Након што смо избегли са Косова, максимално се трудио да свима помогне. Био је велики пријатељ и стуб породице. Осумњичени су од раније били познати полицији и грађанима града - рекла је сестра.
Додала је да бол не јењава док осумњичени шетају слободно, а покретањем странице „Правда за Зорана“ желе да истрају у потрази за правдом.
- Претешко је. Када станете испред његовог споменика и питате се зашто, а они слободно шетају градом, то је бол која не пролази. Покренули смо странице „Правда за Зорана“. То није само борба за нашег Зорана, већ за све који су доживели сличну судбину и за то да се такве трагедије више никада не понове - закључила је.
Србија Данас/Курир
