"Nije poznavao osumnjičene" Ispovest sestre brutalno ubijenog muškarca iz Inđije: Nisu pokazali ni trunku pokajanja

Muškarac je ubijen ispred porodičnog doma, dok je u društvu sina, prijatelja i komšija čekao Božić. Njegova porodica nije dočekala pravdu.

- Bilo je u noći između 6. i 7. januara, posle ponoći. Mama me je pozvala i rekla da se nešto dogodilo. U tom trenutku nisam mogla da poverujem, kao da sam se izgubila od šoka. Kada sam došla sebi, suprug mi je rekao da je on izboden. Pitala sam da li je bila tuča, šta se desilo, ali mi je rečeno da su neki momci stali kolima, napali ga i da je prevezen u bolnicu u Novi Sad - objasnila je nejgova sestra.

Dodala je da je u ranim jutarnjim satima stigla vest iz bolnice da je muškarac podlegao povredama, čime je njegova porodica doživela nenadoknadiv gubitak.

- Posle toga je prebačen u Sremsku Kamenicu na kardiohirurgiju. Ujutru, oko 9.15, mama me je pozvala i rekla da više nije živ, da je preminuo od posledica ubadanja. Tog trenutka sam zauvek izgubila brata - rekla je.

Istakla je da su se pre napada osumnjičeni sukobili sa drugom grupom mladića, a iako je jedan odmah priznao krivicu i ostao u pritvoru, trojica su ubrzo puštena na slobodu.

- Pre nego što su ga napali, imali su sukob sa drugom grupom momaka i njih su fizički povredili. Nakon toga su naišli na njega i napali ga. Policija je brzo stigla jer je već intervenisala na prethodnoj lokaciji, a ubrzo je došla i Hitna pomoć. Od 7. januara u pritvoru je samo jedan osumnjičeni, koji je na početku priznao krivicu. Trojica koje smatram saučesnicima pušteni su na slobodu 10. marta, dva meseca nakon ubistva. Ne osećamo se bezbedno dok oni šetaju gradom - ni ja, ni moja porodica, a posebno njegova deca - kaže sestra ubijenog.

Njegova sestra je navela da je zadobio teške unutrašnje povrede i uprkos višestrukim pokušajima reanimacije lekari nisu uspeli da ga spasu.

- Imao je modrice po leđima, glavna ubodna rana bila je u predelu srca. Povređeno mu je plućno krilo i slezina, došlo je do unutrašnjeg krvarenja. Znam samo da su ga lekari više puta reanimirali i dali sve od sebe, ali nisu uspeli da ga spasu. On nije poznavao osumnjičene, niti oni njega - navela je.

Osumnjičeni, kako kaže sestra, nisu pokazali ni trunku kajanja, dok su njegova deca - tada tinejdžeri - ostala da se nose sa traumom gubitka oca koji im je bio najveći oslonac.

- Nisu pokazali ni trunku pokajanja. Sa osmehom su prolazili pored nas, okretali glavu, kao da se ništa nije dogodilo. Kao da nisu oduzeli nečiji život. Sin je imao 18 godina kada se desilo ubistvo, ćerka 15. Kada izgubite roditelja, teško je i sastaviti rečenicu. On je samo rekao da je video oca i njih četvoricu, da je sve bilo zbunjujuće i da je on krvario. Pozvali su Hitnu pomoć. To je trauma koja ostaje zauvek. On je izgubio oslonac u životu i vidi se koliko mu otac nedostaje - odgovorila je sestra.

Kako ističe sestra, ubijeni muškarac je bio posvećen porodici i bez ikakvih veza sa kriminalom, dok su osumnjičeni odranije bili poznati policiji.

- Nije imao neprijatelje. Bio je porodičan čovek, vozač kamiona, posvećen porodici. Nikada nije imao veze sa kriminalom. Nakon što smo izbegli sa Kosova, maksimalno se trudio da svima pomogne. Bio je veliki prijatelj i stub porodice. Osumnjičeni su od ranije bili poznati policiji i građanima grada - rekla je sestra.

Dodala je da bol ne jenjava dok osumnjičeni šetaju slobodno, a pokretanjem stranice „Pravda za Zorana“ žele da istraju u potrazi za pravdom.

- Preteško je. Kada stanete ispred njegovog spomenika i pitate se zašto, a oni slobodno šetaju gradom, to je bol koja ne prolazi. Pokrenuli smo stranice „Pravda za Zorana“. To nije samo borba za našeg Zorana, već za sve koji su doživeli sličnu sudbinu i za to da se takve tragedije više nikada ne ponove - zaključila je.

Srbija Danas/Kurir