"Никад нећу престати да се борим за правду, живот мог сина није само број у судском спису" За породицу Филић бол не престаје: Стефан бранио млађег брата, па настрадао - речи неутешног оца раздиру душу
Навршило се пет година од кобне ноћи у којој је осамнаестогодишњи Стефан Филић насмрт претучен у Великој Плани, у покушају да од групе насилника одбрани свог млађег брата.
За породицу убијеног Стефана Филића ни проток времена није умањио бол због губитка, а хладни фебруарски дани и сивило, кажу, само су подсетник да се за њих ништа није променило.
- Наша бол и бол млађег сина, породице и пријатеља, и свих који су га познавали, ни за тренутак није постала мања. Напротив, само је празнина продубљена, а ране крвавије. Једино сећање на њега је јаче од свих сенки које је та проклета ноћ оставила иза себе, ноћ када није било разлога, није било провокација, није било ничега што би оправдало зло које је уследило. Један бесмислен и монструозан чин групе насилних момака угасио је живот недужног младог бића које је волело живот и радовао се сваком живом створу - каже отац убијеног Стефана и додаје:
- Није делио људе на богате и сиромашне, није марио за скупу одећу и бесне аутомобиле. Много сам волео то код њега, а сада жалим што ипак није био мало другачији, што га нисам научио да препозна зло и што његово чисто срце није знало да разликује добре и лоше људе.
Данас, пет година касније, крај његовог гроба и на месту где је последњи пут стао, окупили су се чланови породице и пријатељи, стојећи у тишини и бојажљиво палећи свеће и спуштајући цвеће, на споменик убијеног младића.
- Мајка најтужнијег погледа лагано прелази руком преко исклесаног имена њеног чеда. Ја, његов отац који је некад стајао као стена и са поносом гледао у своју децу, једва суздржавам сузе. Дрхте ми руке, али сада не од зиме и страха, већ од беса и немоћи, од очаја који носим у грудима већ пет година, исчекујући правду која изгледа никада неће доћи - тужно говори Стефанов отац.
Пита се како је могуће да живот једног младог и поштеног човека вреди само толико.
- Убили су мог сина, а суд им је дао шансу да наставе своје животе, добијају олакшице и скраћивање казне… А где је моје дете, где су његова права? Зар ће моје дете бити само број неког судског списа, зар правосуђе значи само нека процедура, а не праведност? Зар ће само моја породица носити доживотну пресуду - живот у болу, а они ће ликовати и радовати се својим унуцима? Зашто систем не препознаје породице које су изгубиле своје најмилије? Зашто све више очајних очева најављују освету, зар ће од нас овакве неправде направити звери? - пита се Стефанов отац и додаје:
- Верујте, на ивици сам живаца, свако јутро се будим са све већим бесом, нема дана да ми неко не каже како их виђа на прославама, на улици, како шетају слободно, као да немају никакву кривицу. Изгледа да ће много питања остати без одговора. Мени је моје одузето, отргнуто из породичног дома, није то било дугме које је отпало с капута, и зато ова трагедија има велику тежину и кривци би до сад требало да буду у затвору, не на слободи.
Пресуда Стефановим убицама
Стефанов отац нерадо се сећа судског поступка кроз који је морала да пролази његова породица, а који им је, због понашања окривљених, али и њихових породица и бранилаца, изузетно тешко пао.
- Посматрао сам их током суђења и њих, и несавесне родитеље, гледао у лица оних који су бранили убице, свесни њихове кривице, а ипак не бирајући средства их извлачили, питао се како оду кући својој деци. Нисам могао да видим трунку покајања, осим оних неискрених изјављивања саучешћа и лажљивих речи које треба да уђу у записник – присећа се отац и додаје;
- Нису они морали да препознају своје дете у мртвачници, нису имали тај најтежи тренутак у животу једног родитеља, и зато ће они бити добро, али ја никад. Никад нећу престати да се борим за Стефана и његову правду, за све друге Стефане којима систем дугује правду, немој да се нико нада да ћу посустати. Можда сам само изабрао погрешан начин предајући их правосуђу, верујући у њихову савесност и професионалност, и то у време кад се јавно у медијима говори како се процеси намештају, како се унапред поједини прљави адвокати договоре са делом судских Већа о ослобађању. Време ће показати, можда је пак мој легитиман начин борбе најисправнији? - преиспитује се овај несрећни отац.
Пет година правде нема, а како време одмиче, све више их је на слободи. Судски процес је предуго трајао, каже отац убијеног Стефана, иако је пред Вишим судом у Смедереву два пута донесена иста пресуда, којом се осумњичени осуђује на казну од 18, а други осумњичени за тешко убиство на 15 година затвора. Апелациони суд је у мају прошле године смањио казне и преиначио пресуду на шта је реаговало Више јавно тужилаштво из Смедерева и поднело захтев Врховном јавном тужилаштву за утврђивање повреде законитости, што је и прихваћено. Сада остаје да Врховни Касациони суд донесе одлуку, објашњава отац.
- Дакле, врх правосудних органа сматра да један од осумњичених има много већу кривицу и да је таквом одлуком Апелације битно повређен закон. Читајући образложење пресуде где се јасно и недвосмислено каже да нико нема замерке на пресуду Вишег суда, да су докази против обојице необориви и недвосмислени, дакле јасни, да је суд добро одмерио и олакшавајуће и отежавајуће околности, а при том мењају у једном делу квалификацију дела, сваком може бити јасно да пресуда није донесена у складу са законом, са чим се слаже и Врховно тужилаштво – каже неутешни отац.
Трећи учесник немилог догађаја, првостепено је осуђен у јануару прошле године пред Основним судом у Великој Плани на казну од две године и осам месеци, што је Виши суд у Смедереву и потврдио.
- Дакле, пресуда је правоснажна, али је један од учесника који је касније осуђен толико нечастан, толики нечовек, да није могао и то мало да одслужи. Колико га је све у вези овог убиства погодило, и њега и његове несавесне родитеље, видели смо из снимка његовог провода одмах након изречене пресуде и многих провокација које доживљавамо од стране истих. Није се јавио Заводу за извршење санкција, тако да се сматра да је у бекству и за њим би требала да се распише међународна потерница и искрено се надам да ће у скорије време иза решетака. Што се овог другог тиче, надам се да је на дну пакла одакле неће моћи никад се исчупа – закључује неутешни отац.
Извор: Информер