"Дека у загрљају са двоје деце...Најстрашнији моменат који сам видео" Спасилац који је учествовао у извлачењу људи после пада надстрешнице у Новом Саду

Овако за "Блиц" започиње потресну исповест о 1. новембру 2024. године Добрица Петрић, волонтер, спасилац из Организације трагање и спасавање из Новог Сада. Он и његових 19 колега били су на лицу места када је пала надстрешница на Железничкој станици Нови Сад пре тачно годину дана. Заједно са 80 припадника Сектора за ванредне ситуације више од 8 сати су улазили испод рушевина у жељи да помогну повређенима и спасу људе на које је пала надстрешница.

Наш саговорник присетио се свега што се тај дан догодило у Новом Саду. Мислио је да ће тај дан бити као и сваки други. А онда је у групи Организације видео вест о паду надстрешнице. Прво што је помислио - мора помоћи људима.

- Позив којим се бавимо активира мозак у правцу да размишљамо како се одмах упутити на лице места, како помоћи људима. Након прочитане вести позвао сам људе из организације пошто нам је седиште у Новом Саду. Одмах смо на нашој групи добили позив за активирање - присећа се он.

"Три особе испод надстрешнице давале знаке живота"

Како каже, први члан Организације на лицу места је био после 30 минута. Убрзо за њих пристигли су и остали.

- Када смо дошли на лице места затекли смо остале службе, пре свега припаднике Министарства унутрашњих послова, ватрогасце, спасиоце, њихове специјалистичке тимове. Ту је био Сектор за ванредне ситуације, коме смо ми директно подређени и у њиховој координацији ми смо деловали. Били смо подељени на три сектора и пратећи њихове инструкције и упутства смо реаговали - присећа се саговорник.

Како објашњава, њихов задатак био је да помогну жртвама које су биле живе.

- Чула су се изоштрила. У том тренутку је било три особе испод настрешнице које су давале знаке живота. Ту смо остварили комуникацију и прилазили са више страна. У неком тренутку су наши чланови ушли испод настрешнице да би отворили венски пут повређеној особи. После се наставила комуникација и пружање помоћи све док нисмо могли да је извучемо - присећа се он.

"Нисмо знали шта нас чека испод"

Како каже, у том тренутку је комуникација најбитнији фактор да би се особа одржала у животу, да не упадне у стање шока, у несвест. Битно је, каже, да одржавају константну комуникацију све до момента извлачења.

- Извукли смо три особе - једну мушку и две женске особе. Након тога приступили смо извлачењу настрадалих - присећа се он.

Како каже, у свом волонтерском раду има искуство спасавање људи из рушевина након земљотреса у Турској, али догађај од 1. новембра 2024. године не може да се пореди.- Ово је тотално другачија ситуација, јер се дешава у нашем граду, у нашој држави и тотално те обузму чудне емоције... Не може се упоредити ни са чим, јер не знамо шта нас чека испод, да ли је то неко наш, да ли ћемо успети да помогнемо... - присећа се наш саговорник .

Како каже, тог 1. новембра затекао га је призор који никада неће заборавити. Са тескобом у гласу он изговара: "Увек је најтеже када видите дете које не даје знаке живота и то никад неће моћи да се избрише из сећања. Само онај моменат када је дека са двоје деце био у загрљају, мислим да је то нешто најстрашније што сам видео..."

Србија Данас/Блиц/ Аутор: Бојана Богосав