"ЊЕНЕ ДРУГАРИЦЕ СЕ УДАЈУ, ДЕЦУ РАЂАЈУ, А МОЈА УНУКА ЛЕЖИ У ГРОБУ" Потресна исповест бака Стојанке - крв породице на рукама рођака
Потресна исповест бака Стојанке.
Стојанка Ђокић из алексиначког села Моравац на двогодишњицу монстроузног злочина још једном је проговорила о голготи коју преживљава од дана када је сазнала да су јој син Горан, снаха Гордана и двадесетпетогодишња унука Лидија свирепо убијени.
Оно што је додатно разједа је што је џелат њених најмилијих њен сестрић и први комшија Горан Џонић којем је за убиство Ђокића изречена доживотна робија.
ЛИКВИДИРАО РОЂАКЕ ИЗ КОРИСТОЉУБЉА: Пет доказа послало Џонића на доживотну робију, а ево како је пресуду образложио судија
"МОЋИ ЋЕ ДА ВИЂА ДЕЦУ И УНУКЕ, А ЈА?" Бака Стојанка кука за најмилијима: Ја бих Џонићу урадила исто што је он мојој деци
У ГОРАНА ЈЕ ПУЦАО ДОК СУ ГОРДАНА И ЛИДИЈА ГЛЕДАЛЕ Монструозни детаљи пресуде Џонићу - ово је било кључно да добије доживотну робију
Стојанка је последња особа која је породицу видела живу јер су киднаповани након што су је тог кобног 26. септембра 2021. године посетили не слутећи да Џонић месецима прати њихово кретање у намери да их убије и опљачка.
Само стотинак метара даље од мајчине куће Џонић је сачекао брата који га је примио у кола не слутећи шта се спрема њему и његовој породици. Уз претњу пиштољем који је имао у нелегалном поседу, Џонић је присилио брата да се одвезе пар километара даље на пусто место на обали Јужне Мораве звано "Дудине Баре" где их је ликвидирао, а затим њихова тела спалио и бацио у јаму.
Време које је прошло ни најстрожа казна изречена убици нису Стојанки донели никакву утеху јер, како каже, не прође дан да га не проведе у сузама за онима који су јој били све на свету.
- Сваки дан ми је терет који све теже подносим, сазнање у каквим су мукама преминули ме прогања, само би ми смрт олакшала терет који носим. Страдаше ми деца ни крива ни дужна, највише ме боли смрт моје Лидије....Гледам њене другарице, удају се, децу рађају, куће се, а моја унука две године лежи у гробу. Ни кад заспим немам мира, сањам моју Лику како бежи и пишти, ја трчим за њом, хоћу да је спасим али не могу. И шта да кажем, како да опишем свој живот осим као једну велику муку која не пролази ни дању ни ноћу - непрестано плачући прича очајна старица.
Џонићу, који и даље тврди да није крив за свирепо убиство, не може да опрости и сматра да ни доживотна казна није адекватна ономе што је учинио њенима најмилијима.
- Није ми било лакше ни када сам чула да је добио доживотну робију. Колико год то сурово звучало, мислим да би ми муке олакшало само када би га довели да ја њега запалим као што је он мога сина и његову породицу. Па тога ни у рату нема, убијају људе али их не пале, па то се не ради ни најгорем непријатељу а какав човек треба да будеш да то урадиш брату и његовој породици - казала је она.
Истиче да не може да схвати да је Џонић убио троје својих рођака да би их покрао.
- Погледајте колику кућу има, отац му и мајка примају хиљаде евра пензије, синови и снахе му раде... Али, Горану је све било мало па се још задуживао, а онда убио мог сина да дугове врати. Ко би то помислио, док смо сви трагали за Гораном, Горданом и Лидијом и он се правио забринут. Никада нисмо у њега посумњали, нисмо веровали ни када су нам полицијски инспектори закуцали на врата да нам кажу да је ухапшен. И ја и моја снаха Верица смо углас говориле да је то немогуће али су нам они казали са су нашли нешто што Горана оптужује - прича потресена жена.
Џонићеву породицу бака Стојанка сусреће али од њих нису стигле ни речи жаљења нити извињења.
- Недавно сам му видела оца, лецнуо се када су нам се погледи срели...Учинило ми се да се уплашио па сам му казала: - Немој да се плашиш, ја нећу никоме да судим али онај одозго ће судити свакоме. Само да те питам још нешто : - Раздужисте ли се Горановим крвавим парама? Он ме је након тога обасуо увредама - описује Стојанка сусрет који је дубоко потресао.
Трагедија ове жене није прва која је снашлау животу јер је већ изгубила једног сина који је преминуо од рака. Међутим, како каже, Горанова смрт је много страшнији губитак.
- Смрт је нешто сасвим друго, то је нешто што не може никад да се прежали, та три гроба један крај другог. Када су нестали, помишљала сам да их неко држи због новца али сам се надала да ће узети паре и пустити их. Да ће бити убијени због пара и то од братовљеве руке никада не бих помислила – закључује своју исповест мајка Горана Ђокића.