ОВАКО ЈЕ ПУКЛО ПРИЈАТЕЉСТВО АРКАНА И ГИШКЕ! Ђорђе му је изговорио само ЈЕДНУ реченицу (ФОТО)
Ђорђе Божовић Гишка, жестоки момак са београдског асфалта и командант Српске гарде, убијен је 15. септембра 1991. године, на ратишту у Госпићу под неразјашњеним околностима. До данас није утврђено да ли су га убили домаћи противници или непријатељи с хрватске стране.
Месец дана пре него што је убијен Ђорђе Божовић Гишка, у Београду у сачекуши је убијен и Бранислав Матић Бели, његов нераздвојни пријатељ и такође оснивач Српске гарде са којим се Гишка упознао у једној цркви на Вождовцу. Људи блиски Божовићу и даље трагају за одговорима, а њихове тврдње су такве да за Гишкину смрт оптужују издајнике.
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЏАМБЕ НИ ТРАГА: "Краљ Дорћола" ударцима изувао из ципела, пребио Аркана па нестао
ИСПЛИВАЛА ДО САД НЕВИЂЕНА ФОТОГРАФИЈА: Ово је био Арканов друг који је убијен истог дана, имао је свог фотографа који је стално ишао са њим (ФОТО)
ТРЕНУТАК КАД СУ АРКАНУ СТАВЉЕНЕ ЛИСИЦЕ НА РУКЕ! Испливала фотографија - пљачкао златаре (ФОТО)
Према њиховим речима, Божовићу је било познато да Државна безбедност планира да га убије на улици, а како је раније истакла његова сестра Славица, Гишка је без оклевања отишао да погине на ратишту бранећи спрство и Србију. Гишкин кум Ристо Мрдак на Божовићевом гробу рекао је да га је "издајнички метак стигао док је за слободу свога народа потурио главу".
Један од оснивача Српске гарде Јовица Оташевић у једном од интервјуа рекао је да је Белом, Гишки и свим момцима са Вождовца, смртна казна потписана 9. марта 1991. године, када је Божовић са пробуђеном омладино на демонстрацијама у Београду срушио комунизам.
- Ту српску Спарту треба уништитИ - рекао је тада Слободан Милошевић. Он је створио наше џелате и њихове таламбаше који су у Скупштини Србије 2. августа све нас назвали криминалцима и да нас као такве треба све побити - рекао је Оташевић.
Однос са Арканом
Гишкина сестра Славица причала је медијима о свом брату, откривајући бројне непознате детаље из његовог живота, између осталог, и какав је однос имао са Арканом:
- Ђорђе му је организовао једно бекство из затвора. Требало је да га након тога безбедно пребаци преко границе до Југославије. Аркан је чуо раније за Гишку, како је јунак и храбар млад момак, па је решио да тестира Гишкину храброст, наговарајући га да прво обију банку.
То је, казала је Славица, био чист Арканов егзибиционизам, јер кад су уши у банку, Гишка је на главу ставио фантомку, а Аркан му је стргао са главе, рекавши му: "дај бре, шта си се усрао".
- Ђорђе је после причао да је то била тако лоша намера јер је то значило ако је Аркан већ проваљен у целој Европи, ајде онда и Гишка да буде, а мој брат дошао да му спаси главу. У том тренутку се зачује аларм, Ђорђе почне да бежи на једну страну, Аркан на другу. У једном тренутку Ђорђе се окреће и види да су петорица скочила на Аркана. Он се врати, нокаутира их, покупи Аркана и побегну, дођу у Црну Гору. Гишка му је тада сва врата отворио, он га је довео да ради за државу. Временом су се удаљили, нису били пријатељи, Ђорђе му је рекао: "Ти не умеш да будеш пријатељ са неким ко је на истом нивоу, само си добар са онима који су испод тебе" - испричала је она.
За разлику од многих који су своју криминалну делатност, уз помоћ великих пара, прекрстили у контроверни бизнис, Божовић је о себи говорио на сасвим други начин.
- Онима који ме оптужују да сам криминалац кажем: у Београду сам се прочуо као доста добар боксер, вредан у школи, а жељан свега. Хоћу да се и проведем, волим девојке, а пара нема. Како се снаћи? Предложи овај оно, ајде ситно, ајде крупно, ајде пљачка... Кренуо сам из неке жеље за авантуризмом, за неким глупирањем, и тога се данас стидим. Али ја то часно зовем правим именом.
Издахнуо у рукама синовца
Током осамдесетих, Божовић је био сарадник Државне безбедности, одан идеји југословенства. Као образован и интелигентан човек, био је задужен за планирање ликвидација усташких и албанских терориста. Кад је послат да ликвидира Момчила Ђујића, истакнутог српског емигранта, Гишка постаје националиста и заговорник обнове монархије у Србији.
Божовић је убијен на ратишту у Госпићу 15. септембра 1991. године. Многи сумњају у званичну верзију његове смрти и верују да су га убили издајници. Према званичној верзији, напуштен од три тенка тадашње ЈНА који су се, из до данас нејасних разлога једноставно повукли, Гишка је, кобног дана уочи свог 36. рођендана, више пута напуштао заклон позивајући помоћ.
Гишка је погођен док се налазио на раскрсници улица Наде Димић и Билајске. На њега је пуцано, највероватније, из правца зграда, које су удаљене 100-150 метара на север. У њима су били припадници хрватских снага, а Гишка је излетео на чист терен и погођен је бочно. Улазна рана му је била испод леве стране грудног коша, а излазна са десне стране, између кука и бубрега.
Кад се последњи пут нашао на брисаном простору погођен је са три хица, а умро је на рукама свог синовца Милована Мићковића, такође борца Српске добровољачке гарде, који је и сам тада рањен.
Ђорђе Божовић био је сахрањен на Централном гробљу у Београду, а крајем 2017. године његови остаци су ексхумирани и пренети у Црну Гору, у гробницу у Кучима.