Полиција убила Мирка Б. (26) на Миљаковцу: У саопштењу МУП-а навели отпор хапшењу, а породица убеђена да је у питању сурова ликвидација која је обележила почетак двехиљадитих
Док надлежни тврде да је ликвидиран, јер је пуцао на патролу Интервентне јединице, мистериозно бекство сведока из аутомобила продубљује сумњу породице.
Мрачне деведесете и почетак двехиљадитих у Београду изнедриле су бројне опасне фигуре, а једна од најистакнутијих био је жестоки момак Мирко Бешевић Беша (26). Његов филмски живот и трагичан пад у крвавом обрачуну 2001. године и даље интригирају јавност. Више о суровим ликвидацијама и дешавањима из тог периода прочитајте у нашој специјалној рубрици Криминал 90-их.
Криминални успон и фрапантан полицијски досије
Свој оперативни пут у подземљу Бешевић је започео под окриљем Зорана Ускоковића Сколета, али се убрзо одвојио и постао самосталан играч који је задавао озбиљне главобоље полицији. Према званичним полицијским списима, за њим је остало евидентирано чак 97 кривичних пријава. Његов досије је био препун тешких недела попут оружаних пљачки, насилничког понашања, крађа аутомобила и фалсификовања исправа. Његово име се најдиректније везивало за сурову ликвидацију Д. П. (30), који је убијен 30. маја 2000. године у Улици кнеза Вишеслава рафалом испаљеним из возила у покрету право на његов BMW.
Само неколико месеци касније, тачније 2. децембра 2000. године, Бешевић је у Улици Ивана Милутиновића покушао оружану отмицу луксузног "мерцедеса". Када му је власник пружио физички отпор, Беша је запуцао и ранио га у руку, али је одважна жртва успела да га савлада и одузме му оружје. Каснијим балистичким вештачењем је утврђено да је управо тај пиштољ коришћен за ликвидацију Д. П.. Поред овог инцидента, Беша је учествовао и у бруталном ватреном окршају 26. новембра 1999. године на углу Балканске улице и Народног фронта, када је изрешетао паркирани "ауди" у ком је седео Д. Ц..
Филмска инспирација за антологијске "Ране"
Култни домаћи филм "Ране" редитеља Срђана Драгојевића представљао је сирову слику друштва, али он није био само плод фикције. Главни антијунаци, Пинки и Шваба, визуелно и карактерно су креирани по узору на стварне актере београдског асфалта - Мирка Бешевића и његовог нераздвојног пријатеља Марка Пејковића Каменог. Гледајући њихову аутентичну исповест у документарном серијалу "Трагач", Драгојевић је потврдио да је пронашао савршен предложак за трагичан расплет свог остварења.
Усмртио дете на пешачком, а робију избегао осам пута
Иако је учествовао у бројним мафијашким обрачунима, Бешевићеву биографију црни и једна стравична саобраћајна трагедија од 24. октобра 1995. године. Возећи великом брзином, прошао је на црвено светло у Борској улици и покосио осмогодишњег дечака Д. Д.. Упркос томе што је правоснажно осуђен на две године робије за ово дело, апсурд правосудног система се огледа у томе што је Бешевић одлазак у затвор успео да одложи невероватних осам пута.
Кобна ноћ у Борској улици: Званична верзија МУП-а
Као судбински обрт, место где је усмртио дете постало је и место где се његов живот окончао. 6. јуна 2001. године, око 2.45 ујутру, ноћна патрола Интервентне јединице је на истој локацији уочила Бешевића како управља украденим "голфом" са лажним таблицама. Тадашњи начелник престоничке полиције генерал-мајор Бошко Буха, изјавио је да је Бешевић при покушају легитимисања пружио снажан отпор, нагло убацио у рикверц и закуцао се у џип Интервентне. Уследила је паљба јер је Беша из пиштоља "ЦЗ 99" испалио хитац који је пробио шофершајбну полицијског возила на сувозачевом месту.
Полицајци су моментално узвратили ватру, али је оштећено патролно возило приморало службенике да крену у пешачку потеру. Око 400 метара даље у истој улици, пронашли су заустављеног "голфа" и у њему мртвог Бешевића. Иако се обезбедио и носио панцир, фатални метак га је погодио са бочне, незаштићене стране тела. Саопштено је да је са њим у тренутку окршаја био и сувозач који је успео да умакне, а за ког је утврђено да није користио оружје те ноћи.
Сумње ожалошћене породице: "Завршио је у класичној сачекуши"
Од самог почетка, породица убијеног оштро демантује полицијски сценарио окршаја. Они тврде да Мирко није пружио отпор, већ да га је полицијски џип ударио с леђа при огромној брзини, ротирајући га за 180 степени, након чега су полицајци истрчали и запуцали без икаквог претходног упозорења, као у филмској сачекуши. Према њиховој истрази заснованој на сведоцима, већ рањени Бешевић покушао је да вози, али је после педесетак метара пао на сувозача. Тај мистериозни сапутник тада је преузео волан, возио до 150 метара удаљеног ивичњака и затим пешке нестао, оставши једини непосредни сведок бруталне ноћи.
Хапшење на сахрани и обдукција које нема
Оно што случај чини додатно контроверзним јесу тврдње породице да им органи реда никада нису доставили званични обдукциони налаз, нити извештај са увиђаја, и с правом питају зашто, уколико је био крив, није приведен правди пред судијом. Да ствар буде још мучнија, породица наводи инцидент непосредно после сахране, када су два џипа интервентне јединице агресивно зауставила породичну колону у близини ресторана "Кошута". Ожалошћени тврде да су били избачени на улицу и да су појединцима стављене лисице на руке, а да их је бруталности спасило то што су полицајци тек накнадно приметили црнину и урамљену слику покојника на предњем седишту.
