Стравична ликвидација на Видиковцу: Београђани гледали уживо убиство Зорана (37) у филмској акцији - нешто касније настрадао му и син
Име Зорана Ускоковића Сколета месецима се провлачило кроз београдско подземље након убиства Жељка Ражнатовића Аркана. Приче о његовој наводној умешаности у атентат, сукоби са ривалским клановима и интересовање полиције претворили су га у једну од најопаснијих мета тог времена, што је на крају довело до бруталне ликвидације у центру Београда.
Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.
Зоран Ускоковић Сколе био је једно од најопаснијих имена београдског подземља током деведесетих година. Његов живот био је обележен бруталним обрачунима, унутарклановским сукобима, сталним интересовањем полиције и дубоким везама са организованим криминалом. Сколе је важио за човека нагле нарави, изражене суровости и готово патолошке потребе за контролом и осветом. Пут који је градио на страху и насиљу завршио се у крвавој јурњави кроз београдска насеља, пред очима грађана.
Успон у вождовачком клану и стварање личне моћи
Зоран Ускоковић Сколе афирмисао се под окриљем вождовачког клана, у периоду када су га предводили Гишка и Сименда. За разлику од својих тадашњих шефова, Сколе се руководио другачијим правилима. Био је изразито похлепан, неумерено суров, са повременим садистичким испадима и снажном потребом за доминацијом. Сујетан преко сваке мере, тежио је потпуној контроли људи и територије, што га је врло брзо издвојило као једног од најпроблематичнијих актера у криминалном миљеу.
У обрачунима са противницима често је истурао млађе сараднике познате као Киза, Пеца, Јакша, Буцко и Ћанда ( настрадали бивши дечко Јелене Карлеуше). Већину сукоба сам је изазивао, користећи насиље као основни механизам одржавања страха и лојалности. Његов стил деловања био је импулсиван, често без рационалне процене последица, што је додатно привлачило пажњу полиције.
На пример, једна од локалних легенди кађе да је на "Ћиру Поштара" пуцао само зато што овај није био довољно љубазан током разговора о испоруци хероина. Покојног Александра Јововића Јовкета који га је раније ранио у ногу због сукоба са његовим братом Вањом, по сопственом наређењу је отео и мучио. Говорило се да је Сколетова пајсер бригада Јововићу у једном београдском ресторану секла персте, ломили ноге и на живо клештима вадили зубе. Због последица Јовкетовог рањавања Сколе је трајно шепао, што је додатно појачавало његову параноју и агресију.
У тим годинама полиција се често држала по страни, понашајући се као да нема довољно доказа или политичке воље да се отворено супротстави најјачим фигурама криминала. Сколе је у јавности деловао неинтелигентно, са мутним погледом који су сведоци описивали као знак да у глави већ кује нову освету или насилну акцију, али је заправо био веома опрезан и организован.
Хапшење и боравак у Централном затвору
Сколе је ухапшен 1994. године због отимања луксузног аутомобила од власника једне коцкарнице, који је имао добре везе у полицији и пријавио га надлежним органима. Првих петнаест дана провео је у строгој изолацији у Централном затвору, уз упозорење стражарима да се ради о посебно опасном лицу.
Након премештаја у колективну собу, брзо је наметнуо ауторитет међу затвореницима. Дане је проводио полуопружен на клупи коју је примакао зиду, издајући наређења као са импровизованог трона. Опсесивно је јео, добијао обилне пакете и додатне оброке из кантине, што је био део његове потребе за контролом и демонстрацијом привилегија унутар затворског система.
Операција "вруће јагње"
Свој необуздани апетит правдао је тврдњом да је "највећи српски гурман". Када је чуо причу да је Жељко Ражнатовић Аркан током боравка у затвору организовао гозбу са печеним прасетом, Сколе је одлучио да га симболично надмаши.
Преко блиског командира организована је операција уношења печеног јагњета у затвор. Месо је раскошно упаковано у фолије и сакривено испод униформе једног командира, док је кисело млеко допремљено посебним каналима. Мирис је прикриван додатним паковањем. Када је јагње стигло у ћелију, Сколе је од среће скакао и лично вадио пакете меса. Кључ му је био да се по граду прошири прича како је надмашио Арканову затворску гозбу.
Поред оваквих епизода, био је познат и по паничним реакцијама на најмање здравствене тегобе, захтевајући хитну лекарску помоћ и посебне погодности.
Планирање ликвидације и праћење
Према сведочењима сарадника земунског клана, Сколе је важио за једног од најопаснијих криминалаца у Србији. Довођен је у везу са трговином дроге, крађама аутомобила и сумњама у умешаност у убиство Жељка Ражнатовића Аркана. Вођа земунског клана Душан Спасојевић је, према тим исказима, показивао отворено непријатељство према Сколету.
Сколетова умешаност у убиству Аркана
Име Зорана Ускоковића Сколета појавило се у криминалним круговима убрзо након троструке ликвидације у хотелу Интерцонтинентал у Београду, када су 15. јануара 2000. године убијени Жељко Ражнатовић Аркан, Миленко Мандић и полицајац Драган Гарић. У подземљу се говорило да је Сколе био у блиским контактима са људима који су касније означени као директни извршиоци и помагачи тог злочина.
Посебно се помињао сукоб око новца и утицаја, укључујући приче да је Сколе имао нерашчишћене рачуне са Арканом због наводних финансијских договора и спортских трансфера. У појединим круговима се тврдило да је управо тај сукоб био један од мотива за укљученост у логистику или припрему атентата.
Иако никада није правоснажно оптужен за умешаност у Арканово убиство, те сумње су значајно утицале на његов положај у криминалној хијерархији и отвориле врата за нове непријатељства. Његова ликвидација неколико месеци касније тумачена је као део ширег обрачуна и поруке да се дугови у подземљу не заборављају.
Данима је вршено систематско праћење његовог кретања по целом граду. Имао је снажно и бројно обезбеђење, често и по двадесетак наоружаних људи. Због блиндираног возила разматране су и тешке методе напада, али се чекала прилика када неће бити угрожени цивили, што је представљало додатни фактор у планирању криминалне операције.
Сведочење Сретка Калинића о ликвидацији
Сретко Калинић је у својим исказима и књизи детаљно описао како је текао покушај и коначна реализација ликвидације Зорана Ускоковића.
- Чекао сам Сколета десет пута са зољом на Кошутњаку и Бежанији јер је возио блинду. Једини начин да се ликвидира био је када стоји на семафору или када иде споро. Предлагао сам Душану да му упаднем у кућу без обзира колико има обезбеђења, али није дао јер се плашио да ћу настрадати. Када је почео да вози обичан ауди А4, одмах смо сели у наш борбењак. На првој раскрсници сам погодио човека из обезбеђења, а Сколета ранио. На једној кривини испалио сам неколико хитаца и ту је завршена његова похлепна каријера. Цела потера није трајала дуже од минут и по - описао је Сретко Калинић сам чин ликвидације Ускоковића, који се и данас препричава као несвакидашња јурњава аутомобилима усред дана пред мноштвом сведока.
Калинић је наглашавао да је план био да се избегну цивилне жртве, као и да су ранији покушаји пропали, јер се Сколе није појављивао на очекиваним трасама.
ФИлмска јурњава улицама Београда и коначна ликвидација
Пуцњава је започела око 16 часова на углу улица Кнеза Вишеслава и Пилота Михајла Петровића у насељу Церак Виногради. Аутомобил у којем су се налазили Сколе, полицајац М. С. и возач П. Ј. зауставио се на семафору када су нападачи отворили ватру из аутоматског оружја и пиштоља.
Уследила је драматична јурњава кроз више улица. Меци су погађали друга возила, излоге и околне објекте, што је изазвало панику међу грађанима који су у неверици гледали шта се дешава. Потера се наставила ка Видиковцу, затим у Улици 11. крајишке дивизије и даље према Улици Сретена Младеновића Мике.
На раскрсници са Улицом 17. октобра дошло је до судара са паркираним возилом. Ускоковић и М. С. тада су највероватније смртно погођени у пределу главе и врата. Возач П. Ј. је рањен успео да побегне и позове полицију и Хитну помоћ.
Нападачи су побегли према Кошутњаку и Новом Београду, где је њихово возило касније пронађено запаљено заједно са оружјем. Полиција је у аутомобилу жртава пронашла два пиштоља из којих су покушали да узврате ватру.
Трагична судбина "Малог Сколета"
Син Зорана Ускоковића, Зоран Ускоковић (22), познат под надимком "Мали Сколе", убијен је 29. јануара 2021. године у вечерњим сатима у Раковици, у Борској улици, на паркингу испред једног дисконта.
Према саопштењу полиције, нападач се маскирао силиконском маском старијег мушкарца како не би изазвао сумњу, пришао му из непосредне близине и испалио два хица. Убица је након злочина побегао, а на месту ликвидације пронађене су чауре.
Истрага је трајала више година. У октобру 2024. године полиција је саопштила да су ухапшене четири особе осумњичене за учешће у овом убиству, укључујући особе које су, према сумњама, учествовале у планирању, логистици и извршењу ликвидације.
Убиство "Малог Сколета" додатно је потврдило колико се обрасци насиља из криминалног миљеа преносе кроз генерације и колико је тешко у потпуности затворити ланац освете и обрачуна на београдском асфалту.
