ПОСЛЕ УДЕСА ВОЗАЧ "АУДИЈА" СМРТИ ИСПОЉАВАО СВЕСНО ПОНАШАЊЕ: Психијатар сведочио, пронашао контрадикторности код окривљеног
Психијатар др Сузана Тошић Голубовић члан комисије која је обавила стручно вештачење Стаменковића, навела је на данашњем наставку суђења у Основном суду у Нишу да је у његовом исказу пронашла контрадикторности
Психијатријским вештачењем Немање Стаменковића (19) из Београда, који је оптужен да је 4. јануара на Булевару Медијана у Нишу "аудијем" изазвао тешку саобраћајну несрећу у којој су страдали пешаци Андреј Пренкљушај (12) и Дејан Илић (48), утврђено је да је окривљени после удеса испољавао "организовано понашање" те да је био у стању физиолошког страха који као такав није утицао на његове поступке.
Доктор специјалиста саветује: СИГУРАН НАЧИН да избегнете стомачне тегобе на путовањима!
ШОКИРАНИ ГРАЂАНИ ИЗВУКЛИ ТЕЛО НА ОБАЛУ: Ово је бара код Кикинде у којој се утопила девојчица
КИКИНДА ЗАВИЈЕНА У ЦРНО: Деветогодишње дете се УТОПИЛО у бари - непомично тело на обалу извукли грађани
Психијатар др Сузана Тошић Голубовић члан комисије која је обавила стручно вештачење Стаменковића, навела је на данашњем наставку суђења у Основном суду у Нишу да је у његовом исказу пронашла контрадикторности због којих мисли да није говорио истину када је описивао околности под којима је дошло до несреће.
- Окривљени је навео да је покушао да претекне једно возило да је то возило кренуло ка њему, да се уплашио, стегао волан, спустио главу, почео да интензивно трепће. Није сигуран да ли му се повраћало и наводно не сећа даљег догађаја. Међутим, у његовом исказу ја сам пронашла контрадикторности. Имајући у виду изјаве сведока и саобраћајно вештачење, може се закључити да је он у тим моментима испољавао организовано понашање, будући да је покушао да успостави контролу над возилом, да је по речима сведока изговарао "не, не", када је видео да ће ударити у пешаке. Након заустваљања, пошто је видео последице, почео да плаче, звао родитеље, пронашао троугао у возилу и дао га полицији, што указује да је испољавао једно потпуно организовано понашање. Свакако да је био у стању физиолошког страха али на организовано понашање указују и изјаве које је дао полицији. Једном речју мислим да окривљени није говорио истину - рекла је др Сузана Тошић Голубовић.
На ове њене речи реаговао је стручни саветник одбране др Зоран Ћирић рекавши да оцена истинитости долаза било ког учесника у судском поступку спада у домен оцене доказа, што је искључиво компетенција суда па би суд морао да реагује када се вештаци изјашњавају о истинитости. На питање стручног саветника да се изјасни о степену страха, др Тошић Голубовић је истакла да је процена интензитета страха који је у физиолошким гранциама прилично субјективна те да претпоставља да се окривљени налазио у стању јаког страха, али да им о томе није говорио јер је тврдио да се догађаја не сећа.
- Ја сам на основу његовог понашања закључила да се ради о страху физиолошких размера који није довео до поремећаја свести, расуђивања и управљања вољом које караткерише патолошки страх. Кад кажемо физиолошки страх то подразумева нормалну, не патолошку реакцију целог организма на потенцијалну опасност и он има заштитну улогу - да се особа ухвати у коштац са опасношћу, савлада је и да побегне. Такође, нормални страх не утиче на психичке функције у мери као патолошки а пре свега на функцију свести. Патолошки страх доводи до сужења свести а тиме и расуђивања и управљања поступцима. У стању нормалног страха особа може да има осећај да време успореније тече што је окривљени и навео, описавши да је све трајало 30 секунди а да је од полиције касније добио информацију да се догађај одиграо за пет секунди. Све ово говори да није дошло до поремећаја свести и да је страх који је окривљен трпео остао у границама нормалности - рекла је она.
На питање стручног саветника одбране да ли осим ова два начина реаговања у стању афекта страха, постоји и трећи начин - краткотрајна моторичка неактивност, др Тошић Голубовић је рекла да је могуће да се јави и стање такво стање али да дисоцијација свести спада у патолошка стања те да у конктетном случају није евидентирана. По оцени психијатра, трагови кочења на месту несреће указују да је окривљени покушао да исконтролише ситуацију и успостави контролу над возилом, што показује да је задовољавајуће био фокусиран на ту критичну ситуацију. Она је оценила и да страх који је јавио у тим тренуцима није узрок него последица те ситуације и доказ да је био потпуно свестан јер је покушао да кочи и стабилизује возило.
Стручни саветник одбране је на почетку салсушања затражио да суд упозори представнике медија да веродостојно преносе то што ће рећи у излагању, истакавши да би свако “пежоративно и неадекватно преношење његовог излагања могло да “створи одговорност оних који га буду преносили”. Он је изнео је бројне примедбе на комисијско вештачење, рекавши поред осталог да комисија није била потпуно компетентна, да је вештачење садржало три појединачна налаза без збирног закључка те да по закону вештаци који обављају вештачење морају да буду запослени у установи која врши вештачење. То није био случај са троје вештака ове комисије - психијатром, психологом и неурологом које је Завод за судску медицину у Нишу морао да ангажује из других установа јер те струке нема међу својим запосленима.
Специјалиста судске медицине др Александра Антовић, представник комисије вештака, рекла је да укоченост може да се јави као једна од реакција на јак ефекат страха али да се у конкретном случају код окривљеног та могућност може у потпуности искључити.
-То потврђују чињенице да је он у стању јаког страха обављао И предузимао специфичне И високосложене моторичке активности при маневрисању возилом, као што су избегавање возила испред себе, мењање коловозне траке, скретање, кочење, савијање главе, чврсто стезање волана. Све су то свесне И вољне моторичке радње које при укочености узроковане јаким афектом страха не би могле бити испољене - рекла је Антовић.
Стаменковић је кобне вечери изгубио контролу над "аудијем" возећи 131 километар на час, излетео са коловоза и покосио двојицу пешака који су ишли тротоаром. Дечак Андреј је од силине ударца био одбачен преко ограде Водовода високе два метра а од задобијених повреда преминуо је на лицу места док је Илић подлегао повредама сат времена касније у Клиничком центру у Нишу. Стаменковић је у одбрани пред судом навео да је приликом претицања непознато возило наводно кренуло у његову страну па је зато скренуо са пута како би избегао удес.
- Учинило ми се да се то возило тргнуло ка мени, у леву страну, као да ће да ме удари. Уплашио сам се, стиснуо сам волан са обе руке и спустио главу. Могуће да сам у том тренутку дао гас како бих избегао саобраћајну несрећу, али то не могу да сигурношћу да потврдим. Након тога осетио сам трњење у врату и мишићима тела и почео сам да губим оријентацију у простору. Затим сам осетио као неки шум у ухуи предмети су почели да ми беже пред очима. Следеће чега се сећам је да сам изашао из возила јер ми је био потребан ваздух да бих се повратио - испричао је раније Стаменковић пред судом.