ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ЈЕЛЕНИНЕ РОЂАКЕ: Јана покушава да се поистовети са мајком, жели да се бави музиком
Злочин у Борчи и даље неразјашњен
Од трагичне смрти певачице "Гранда" Јелене Марјановић (33) прошло је више од годину и по дана, а убиство је оставило дубок траг на њене најмилије и пореметило им животе. У својој исповести, њена сестра Теодора Крсмановић открива највећу енигму која је мучи у вези са убиством Јелене, али се и присећа најлепших момената које су провеле заједно.
Прочитајте и:
Јецин позив и речи "Тетка, спреми се, стиже нам још један члан" биле су најемотивније и најпријатније изненађење у животу које ми је приредила - каже Теодора, сећајући се дана кад је мала Јана дошла на свет.
Шест година касније Јелене више нема, а Јана одраста без мајке. Теодора објашњава да девојчицу то и даље јако погађа, па на све начине покушава да буде као своја мама.
-Јана ме јако подсећа на Јецу. Примећујем да већ сада, кроз физички изглед, покушава да се поистовети са њом, почевши од жеље да има црну косу и да се бави музиком - каже Теодора.
НОВА САЗНАЊА О ЗВЕРСКОМ УБИСТВУ ПЕВАЧИЦЕ! Јелена НИЈЕ убијена на месту где јој је тело пронађено?!
Од Јелениног убиства бројна питања су остала нерешена, али Теодору највише мучи једно.
-У мојој глави је највећа енигма убиство. Одговор за којом трагам од Јецине смрти јесте зашто би неко одузео један тако невин и чист живот. Ко је имао мотив? Јеца није имала ни намање неспоразуме ни са пријатељима ни са познаницима. Имала је одабран круг пријатеља, који су увек били око ње -каже Теодора.
Јеленина сестра наводи и да јој после свега много недостају њихови разговори које су водиле до раних јутарњих сати и открива која јој је најдража успомена од ње.
- Стално ми је у мислима. Највише ми недостају наши разговори које смо водиле до раних јутарњих сати. Разговарале смо о свему, понајвише о Јанином образовању, на које сам, поред Јеце имала велики утицај. Кад бих издвојила неку успомену, то би био плишани меда који сам добила од Јеце. То је био поклон од њеног првог хонорара, који је зарадила са 15-16 година - присећа се Теодора.
Кад је Јелена убијена, Теодора је често имала кошмаре.
- Сањам је у континуитету. Кад се догодило убиство, имала сам непријатне снове од којих сам дуже времена имала потешкоће. Касније су се снови променили. Углавном су то догађаји из прошлости. Обузме ме срећа кад је бар на тренутак видим насмејану и срећну. И онда ми ујутру буде тешко кад схватим да је то био само сан - каже Теодора.