"Сањао је о томе да постане полицајац.." Тужна исповест мајке убијеног Душана Мићића (18) за СД: Вршњак са пробном дозволом налетео на њега и на месту га усмртио - открила како је изгледао њихов последњи сусрет

У разговору за наш портал, мајка трагично страдалог Душана Мићића поделила је потресне детаље који су до сада били непознати јавности. 

Подсетимо, Душан је погинуо 9. јуна 2019. године у Сремској Митровици, када га је ударио вршњак који је управљао BMW-om са пробном возачком дозволом.

Душан није био само број у службеним белешкама - био је вољени син, брат и пријатељ. Имао је снове и амбиције које је желео да оствари и живот који је тек почињао. Све то прекинула је безобзирност. 

Шест година и два месеца прошло је од дана када је у саобраћајној несрећи живот изгубио осамнаестогодишњи Душан Мићић из Сремске Митровице. 

Његова мајка Марта и даље води непрекидну борбу за правду, чекајући оптужницу која би, како каже, била "једино што стоји између мене и мог детета".

– Агонија коју пролазимо не може се описати. То је понижење за цео живот. Не можете ни да жалите како доликује, јер морате да се борите, да куцате на врата тужилаца, министара, новинара, да учите њихов језик – говори Марта за наш портал.

Трагедија од које је време за Душанову породицу стало

Душан је погинуо 9. јуна 2019. године када га је ударио аутомобил којим је управљао вршњак са пробном возачком дозволом. Био је, прича мајка, на путу код своје девојке, користећи насип (пречицу) како би избегао градски саобраћај. 

Неколико минута пре несреће, девојка га је упорно звала, знајући колико му треба да стигне. Уместо њега, на позив је одговорио техничар из Хитне помоћи, обавестивши је да се догодила несрећа.

– Нико од службених лица ме није обавестио. Да није било њеног оца, сазнала бих тек много касније. Све је било пред нашом кућом, а записник који су направили био је оскудан, као да нас води у ћорсокак – каже Марта.

Последњи сусрет

Марта се присећа дана када је последњи пут видела сина.

– Те вечери сам имала јаку мигрену, лоше сам се осећала. Враћао се три пута с врата да ме пољуби, да ми каже да ме воли и пита да ли ја волим њега. Рекла сам му: "Наравно, сине, шта ти је сад." То је било последње што смо једно другом рекли. Недуго затим, страдао је – говори кроз сузе.

Године без правде

Шест година после трагедије, оптужница још није подигнута.

– Раде се нека додатна вештачења, чекања су ужасно дуга, а тужилац би коначно требало да се изјасни. То је нехумано, да се чека шест година када дете страда. Треба увести хитност за такве случајеве – наглашава Марта у разговору за наш портал.

Она истиче да се не би изборила без подршке других родитеља из удружења страдале деце у саобраћају, медија и појединих институција.

– Дете је светиња. Не може се играти таквим судбинама нити мучити породицу која је већ поражена. Оптужница није победа, али јесте мали мир. И знак да закон стоји иза вас – каже она.

Окривљени никада није приведен

Младић који је управљао возилом, Душанов вршњак и познаник из школе, никада није приведен. Марта наводи да ни он ни његова породица никада нису изразили саучешће.

– Једино је његов отац позвао мог супруга да пита да ли желе да им плате трошкове сахране. Мој муж му је одговорио: "Наша бол, наши трошкови. Ваш син нека је жив и здрав." Никада их нисмо дирали, никада претили, имали су сав комфор. Али њихова игра око оптужнице је нељудска – каже Марта.

Сећање на Душана

Душан је био омиљен у друштву, тренирао фудбал и важио за културног и шармантног младића. Био је посебно везан за млађег брата, ког је редовно водио у школу. Другови су му посветили мурал, а сваке године организују турнир под називом "Душан Мићић".

– Био је дивна душа, мој велики дечак. Поносна сам на њега и на то колико га је људи волело. Сањао је да постане полицајац, да настави фудбал и да једног дана има своју породицу. Желео је и да му родим сестру, што сам му испунила две године после његове смрти – каже Марта.

Порука мајке јавности

– Овај вид опхођења институција није у реду. Ко може рећи мајци да стане и одустане? Наша деца су постојала, била би добри људи и на корист својој земљи. Зато правосуђе не сме да жмури, већ да кажњава како би се прекинуо црни низ. Нема привилегија кад су деца у питању. Удари човека по џепу и затвором и неће поновити – поручује Марта.

Марта планира да, када се случај заврши и ако здравље послужи, напише роман посвећен свом сину.

– Верујем да све што је он био и даље живи кроз мене и кроз све који га памте – завршава своју причу за наш портал.

Србија Данас