"Sanjao je o tome da postane policajac.." Tužna ispovest majke ubijenog Dušana Mićića (18) za SD: Vršnjak sa probnom dozvolom naleteo na njega i na mestu ga usmrtio - otkrila kako je izgledao njihov poslednji susret

U razgovoru za naš portal, majka tragično stradalog Dušana Mićića podelila je potresne detalje koji su do sada bili nepoznati javnosti. 

Podsetimo, Dušan je poginuo 9. juna 2019. godine u Sremskoj Mitrovici, kada ga je udario vršnjak koji je upravljao BMW-om sa probnom vozačkom dozvolom.

Dušan nije bio samo broj u službenim beleškama - bio je voljeni sin, brat i prijatelj. Imao je snove i ambicije koje je želeo da ostvari i život koji je tek počinjao. Sve to prekinula je bezobzirnost. 

Šest godina i dva meseca prošlo je od dana kada je u saobraćajnoj nesreći život izgubio osamnaestogodišnji Dušan Mićić iz Sremske Mitrovice. 

Njegova majka Marta i dalje vodi neprekidnu borbu za pravdu, čekajući optužnicu koja bi, kako kaže, bila "jedino što stoji između mene i mog deteta".

– Agonija koju prolazimo ne može se opisati. To je poniženje za ceo život. Ne možete ni da žalite kako dolikuje, jer morate da se borite, da kucate na vrata tužilaca, ministara, novinara, da učite njihov jezik – govori Marta za naš portal.

Tragedija od koje je vreme za Dušanovu porodicu stalo

Dušan je poginuo 9. juna 2019. godine kada ga je udario automobil kojim je upravljao vršnjak sa probnom vozačkom dozvolom. Bio je, priča majka, na putu kod svoje devojke, koristeći nasip (prečicu) kako bi izbegao gradski saobraćaj. 

Nekoliko minuta pre nesreće, devojka ga je uporno zvala, znajući koliko mu treba da stigne. Umesto njega, na poziv je odgovorio tehničar iz Hitne pomoći, obavestivši je da se dogodila nesreća.

– Niko od službenih lica me nije obavestio. Da nije bilo njenog oca, saznala bih tek mnogo kasnije. Sve je bilo pred našom kućom, a zapisnik koji su napravili bio je oskudan, kao da nas vodi u ćorsokak – kaže Marta.

Poslednji susret

Marta se priseća dana kada je poslednji put videla sina.

– Te večeri sam imala jaku migrenu, loše sam se osećala. Vraćao se tri puta s vrata da me poljubi, da mi kaže da me voli i pita da li ja volim njega. Rekla sam mu: "Naravno, sine, šta ti je sad." To je bilo poslednje što smo jedno drugom rekli. Nedugo zatim, stradao je – govori kroz suze.

Godine bez pravde

Šest godina posle tragedije, optužnica još nije podignuta.

– Rade se neka dodatna veštačenja, čekanja su užasno duga, a tužilac bi konačno trebalo da se izjasni. To je nehumano, da se čeka šest godina kada dete strada. Treba uvesti hitnost za takve slučajeve – naglašava Marta u razgovoru za naš portal.

Ona ističe da se ne bi izborila bez podrške drugih roditelja iz udruženja stradale dece u saobraćaju, medija i pojedinih institucija.

– Dete je svetinja. Ne može se igrati takvim sudbinama niti mučiti porodicu koja je već poražena. Optužnica nije pobeda, ali jeste mali mir. I znak da zakon stoji iza vas – kaže ona.

Okrivljeni nikada nije priveden

Mladić koji je upravljao vozilom, Dušanov vršnjak i poznanik iz škole, nikada nije priveden. Marta navodi da ni on ni njegova porodica nikada nisu izrazili saučešće.

– Jedino je njegov otac pozvao mog supruga da pita da li žele da im plate troškove sahrane. Moj muž mu je odgovorio: "Naša bol, naši troškovi. Vaš sin neka je živ i zdrav." Nikada ih nismo dirali, nikada pretili, imali su sav komfor. Ali njihova igra oko optužnice je neljudska – kaže Marta.

Sećanje na Dušana

Dušan je bio omiljen u društvu, trenirao fudbal i važio za kulturnog i šarmantnog mladića. Bio je posebno vezan za mlađeg brata, kog je redovno vodio u školu. Drugovi su mu posvetili mural, a svake godine organizuju turnir pod nazivom "Dušan Mićić".

– Bio je divna duša, moj veliki dečak. Ponosna sam na njega i na to koliko ga je ljudi volelo. Sanjao je da postane policajac, da nastavi fudbal i da jednog dana ima svoju porodicu. Želeo je i da mu rodim sestru, što sam mu ispunila dve godine posle njegove smrti – kaže Marta.

Poruka majke javnosti

– Ovaj vid ophođenja institucija nije u redu. Ko može reći majci da stane i odustane? Naša deca su postojala, bila bi dobri ljudi i na korist svojoj zemlji. Zato pravosuđe ne sme da žmuri, već da kažnjava kako bi se prekinuo crni niz. Nema privilegija kad su deca u pitanju. Udari čoveka po džepu i zatvorom i neće ponoviti – poručuje Marta.

Marta planira da, kada se slučaj završi i ako zdravlje posluži, napiše roman posvećen svom sinu.

– Verujem da sve što je on bio i dalje živi kroz mene i kroz sve koji ga pamte – završava svoju priču za naš portal.

Srbija Danas