"Сећам се сваког дана, сваке секунде њеног живота" Сведочење које леди крв: Мајка девојчице (14) проговорила о трагедији која је пре 11 година потресла целу Србију

Била је најмлађа, љубимица. Пате и брат и сестра за њом. Када одсечеш прст, имаш још четири, али тај један ће заувек да фали, а замислите тек када је то ваше дете, почиње потресну исповест мајка покојне девојчице (14).

Девојчица (14), ученица Основне школе "Светислав Голубовић Митраљета" у Батајници , 29. јула 2014. упутила се према Канаревом брду у Београду. Родитељима је рекла да иде на журку с пријатељима, али се више никада није вратила кући. Девојчицин отац, нестанак је пријавио 9. августа под образложењем, како су медији писали, да је и раније одлазила на неколико дана од куће и да су веровали да ће се вратити.

Полиција је месецима трагала за девојчицом, али безуспешно. Злочин је откривен неколико месеци касније, тек пошто је тада 22-годишња девојка пријавила да ју је брутално силовао рођак у трошној кући у Улици 11. крајишке дивизије у Раковици.

- Полиција је кренула у потрагу на основу пријаве девојке коју је 29. септембра силовао, али је она успела да после мучења побегне од њега и пријави га. Радећи на њеном случају и по том трагу, дошли смо до информација да је он починилац гнусног злочина над девојчицом (14). Реч је о вишеструком повратнику за најтежа кривична дела - убиства, силовања, разбојништва, крађе - рекао је Милорад Вељовић, тадашњи директор полиције.

Истрагом је утврђено да је несрећна девојчица силована, брутално злостављана и на крају убијена. Једанаест година касније, први пут говори о убиству ћерке за Српски телеграф и портал Република.

- Толико свећа сам запалила за ових 11 година, за љубав, за сећање, за њену невину душу. Њу нико не може да ми врати. Докле год сам жива, обележаваћу сваки датум - и дан када је нестала, и дан када је убијена, али и дан када је пронађена, њен рођендан. Рођена је 10. децембра, била је недеља. Сећам се сваког дана, сваке секунде њеног живота, а сваки дан откако је нестала ми је толико дуг, болан и мучан - кроз сузе, док јој се поглед губи у сећању - први пут за медије говори мајка.

Породица након њеног убиства продала је кућу у којој је живела дуги низ година и преселила се у други крај града. Како мајка несрећне девојчице истиче, није могла више да поднесе питања и упрте прсте, а да ни она сама, као мајка, не зна одговоре на многа од њих.

- Када ме неко пита и запиткује, мени прође језа кроз стомак, бол. Не зато што не желим да одговорим, него не знам ни сама шта да кажем. Људи који имају децу знају колико је љубав ка детету безусловна и коју си жртву спреман да поднесеш, али када изгубиш дете и још на овакав начин, постанеш туп у одговорима. Коме шта да причам, коме да објашњавам када и ја још покушавам да се помирим с њеном судбином и чињеницом на какав сам је начин изгубила - наводи она.

Њена мајка наглашава да монструма који јој је одузео најмлађу ћерку није познавала. Људи су га виђали по Батајници, каже, али она за њега није знала.

- Упознала сам га на најгори могући начин. У суду, где му се судило за убиство мог детета. У судници, када сам имала прилику да разговарам с њим, једноставно сам занемела. Хтела сам да га питам одакле је познавао моју ћерку, зашто јој је то учинио, желела сам да знам њене последње секунде, желела сам да знам и одакле она у његовој кући. Толико питања у глави, али једноставно мук, уста нисам могла да отворим. Свашта ми се врзмало по глави, али једноставно нисам могла да изустим ништа. Дуго сам се љутила на себе јер ништа га нисам питала када сам имала прилику - наводи потресена мајка.

Како истиче, постоји низ неких нејасних ствари које никада није могла да растумачи.

- Читала сам анализе и извештаје полиције толико пута, али некако не могу да појмим све. Те јој је била сломљена глава, те није, тај део око силовања никада није објашњен, а он је касније порицао.... Тешко ми је, трећина мене је отишла с њом. Имала сам две ћерке и сина. Хвала богу, син и ћерка су ми добро, али та празнина... Била је најмлађа, била је љубимица свакога од нас. Пате и брат и сестра за њом. Када одсечеш један прст, имаш још четири, али тај један ће заувек да фали, а замислите тек када је то ваше дете - кроз јецаје каже Нада.

Иначе, монструм и несрећна девојчица били су пријатељи на Фејсбуку, упознали су се у јуну 2014. преко заједничке пријатељице, која је била у вези с њим.

- Имала је неколико другарица, то су биле њене дугогодишње другарице. Волела је да се дружи, али нам се увек јављала где иде, с ким и када долази. Међутим, ту се појавила и та девојчица с којом ми није било драго да се дружи, била је проблематична, међутим, нисам јој бранила, само сам јој скретала пажњу, као мајка, на неке ствари. Неколико месеци пре њеног нестанка срела је ту другарицу с тим монструмом, они су ваљда били у вези. Тај човек, који ми је узео дете, и та њена, тада, малолетна другарица - присећа се.

Само је пао

Саговорница наводи да након убиства ћерке дуго није могла мирно да спава, а онда је након неколико година почела да јој долази у сан.

- Сањам је ноћу, неколико пута у току ноћи ми долази у сан. Насмејана је, весела. Тако желим да је памтим. Не бих пожелела овакву бол никоме. Ни да тај монструм има деце, никада не бих желела његовој деци зло.

На петогодишњицу њеног убиства преминуо је и њен отац.

- Када се све то догодило, он је радио код приватника у Земуну. Близу је био Дунав и он је кренуо да се убије. Зауставио га је тадашњи послодавац, али није издржао дуго. Били смо сами у кући, отворио је врата собе и само пао на моје очи. Звала сам помоћ, ипак, није му било спаса - присећа се с болом у гласу потресена жена.

На суђењу није показао ни трунку кајања

Мада је монструозни злочин описао до детаља у полицији, манијак је пред судом рекао да девојчицу није ни силовао ни убио. Изјавио је да се с њом састао у тој кући, где је с њом имао однос на који је није присилио, па чак и да ју је тражио када је нестала.
Ипак, вештачење повреда које је девојчица задобила потврдило је сценарио убиства. Ударена је тупим металним предметом у потиљак. Одмах након тога пала је лицем ка земљи. Затим је стао изнад ње и ударио је још двапут, још једном у потиљак и једном у вилицу. Ашов је пронађен у кући, између ормара и кревета.

Због убиства осуђен је 29. јула 2016. на 40 година затвора.

Образлажући пресуду, судија Зоран Ганић му је рекао и да му је жао што му боравак у затвору није променио понашање.

- Током читавог суђења ниси показао ни трунку жаљења због злочина који си починио. Девојка је мртва, а ти ћеш морати да живиш с овом казном - рекао је тада судија монструму.

Већ као млађи пунолетник убио жену у стану на Вождовцу

Рођени брат монструма, раније је испричао за медије да је њему и његовој породици упропастио живот још док је био дечак и да су због њега морали да се иселе из куће.

- Тада је имао 11 година. Чекићем је ишао по улици и разбијао аутомобиле, један је запалио, па је и њему лице изгорело. Онда се прочуло да је силовао неког дечака. Станари су писали петицију и избачени смо из куће, а он је завршио у поправном дому, где је био до 17. године - рекао је тад брат монструма.

Као млађи пунолетник, осуђен је на седам година јер је у стану у Улици војводе Степе на Вождовцу за Божић 1993. свирепо убио жену (64), и то само неколико месеци након изласка из поправног дома. Несрећну старицу скинули голу, везали јој гајтаном руке и ноге, а затим јој пререзали врат и распорили стомак. На крају су уринирали по телу жртве и, као да се ништа није десило, изашли из стана и закључали га. Потом је осуђен за силовање 2001. на три и по године робије.

Након издржавања казне, поново му је изречена затворска казна, због новог силовања које је починио. Осим силовања и убиства, лежао је и због пљачки и разбојништава.

Био је осуђен и због силовања братовљеве супруге, коју је одвео у напуштену кућу на Аутокоманди, ставио јој шрафцигер под грло и злостављао два сата.

Током суђења за убиство девојчице (14) је признао да је силовао много девојака, али није знао да каже колико тачно. 

Србија Данас/Република