Економија мења одлуке о породици: Милиони мушкараца желе децу, али жене све чешће одустају од мајчинства

Све већи број младих мушкараца жели да постане отац, али истовремено све мање жена сматра да је мајчинство привлачна животна опција. Овај парадокс више није само друштвено питање – економисти упозоравају да постаје један од највећих економских изазова 21. века. Пад наталитета, раст трошкова живота, високе цене станова и промена улоге жена на тржишту рада стварају нову реалност у којој се одлука о родитељству све чешће одлаже или потпуно напушта.

Најновија истраживања показују да међу особама узраста од 18 до 34 године које желе децу, али их још немају, мушкараца има око пет милиона више него жена. Тај податак открива дубоку промену у начину на који млађе генерације посматрају породицу, али и економску цену родитељства.

Мајчинство је постало финансијски ризик

Економисти већ годинама говоре о феномену познатом као "казна за мајчинство" (motherhood penalty). Реч је о чињеници да жене након рођења детета често бележе спорији раст зарада, теже напредују у каријери и неретко привремено или трајно напуштају тржиште рада, пише HuffPost.

Подаци из земаља ОЕЦД-а показују да се запосленост жена ни десет година након рођења детета често не враћа на ниво који је постојао пре трудноће. Насупрот томе, мушкарци након што постану очеви у многим случајевима бележе веће плате и брже напредовање, што економисти називају "бонусом за очинство".

Другим речима, док очинство често повећава економски статус мушкарца, мајчинство га код жена неретко смањује.

Рачуница више не иде у корист породице

Пре само неколико деценија породице су могле да рачунају на помоћ бака, дека и шире породице. Данас се велики део тих услуга купује на тржишту.

Вртићи, дадиље, продужени боравци, приватни часови, брига о старијим члановима породице и услуге у домаћинству постали су значајан трошак. Цена чувања деце у многим развијеним земљама расте брже од инфлације, док истовремено расту и цене станова, кредита и основних животних трошкова.

Економисти зато говоре о расту опортунитетног трошка родитељства. Што жена има боље образовање и већу плату, то је већа финансијска цена привременог изласка са тржишта рада због трудноће и бриге о деци.

За многе младе парове одлука више није емоционална, већ економска.

Жене више не желе "другу смену"

Истраживања показују да финансије нису једини разлог.

Све већи број жена сматра да би у случају родитељства управо оне преузеле највећи део кућних послова, организације домаћинства и бриге о деци, чак и када оба партнера раде пуно радно време.

Социолози тај феномен називају "менталним оптерећењем" – невидљивим радом који подразумева планирање обавеза, организацију породичног живота, бригу о здрављу деце, школским активностима и свакодневним ситницама које се ретко виде, али троше огромну количину времена и енергије.

Због тога многе жене процењују да родитељство значи не само више одговорности, већ и мању економску и личну слободу.

Ни мушкарцима није лако

Истовремено, ни мушкарци не улазе у родитељство са много оптимизма.

Све већи број младих касније завршава школовање, теже долази до сталног запослења и дуго остаје подстанар због рекордних цена некретнина и високих камата на стамбене кредите.

Без стабилних прихода и решног стамбеног питања многи одлажу брак и оснивање породице, иако децу сматрају важним животним циљем.

Економисти упозоравају да се управо овде ствара зачарани круг. Мушкарци желе децу, али немају довољно економску сигурност. Жене имају већу економску независност, али процењују да је цена мајчинства превисока.

Демографска криза постаје економски проблем

Пад наталитета данас више није само питање броја рођених беба.

Мање деце значи мање будућих радника, мањи број пореских обвезника, спорији привредни раст и све већи притисак на пензионе и здравствене системе. Зато земље широм Европе, укључујући Србију, последњих година уводе субвенције за куповину првог стана, једнократне помоћи за новорођену децу, веће родитељске накнаде и пореске олакшице.

Међутим, све више стручњака сматра да новац сам по себи више није довољан.

Ако млади процењују да ће родитељство дугорочно угрозити њихове приходе, каријеру и квалитет живота, једнократни финансијски подстицаји тешко могу променити одлуку.

Зато економисти све чешће закључују да ће будућност наталитета зависити мање од висине државних субвенција, а много више од тога да ли ће друштво успети да омогући равноправнију поделу родитељских обавеза, доступније услуге бриге о деци и већу сигурност запослења. У супротном, пад броја становника могао би да прерасте у један од највећих економских изазова наредних деценија.