Спектакуларно хапшење због одавања личних података
У четвртак су ухапшене директорка Одељења контроле спречавања прања новца, санкција и ембарга Ерсте банке Милунка Савић и бивша помоћница директора Управе за спречавање прања новца Данијела Малетић.
По налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, припадници Управе криминалистичке полиције, Одељења за борбу против корупције, ухапсили су бившу помоћницу директора у Управи за спречавање прања новца Данијелу Малетић, због постојања основа сумње да је злоупотребила службени положај, као и директорку Одељења контроле спречавања прања новца, санкција и ембарга Ерсте банке Милунку Савић, због сумње да јој је у томе помогла.
Како је саопштило тужилаштво, Данијела Малетић се терети да је током децембра 2024. и јануара 2025. године, као службено лице, искоришћавањем и прекорачењем службених овлашћења теже повредила права већег броја лица, откривајући поверљиве податке медијима који су их потом објавили (овде се ради о политичком магазину који је објавио податке стечене из кривичног дела). На терет јој се ставља кривично дело злоупотреба службеног положаја, док се Милунка Савић сумњичи за исто дело у помагању.
Према наводима из саопштења, Данијела је, као помоћница директора задужена за послове Сектора за аналитику Управе за спречавање прања новца, супротно прописаној процедури и Закону о спречавању прања новца, без знања непосредних руководилаца располагала прикупљеним и обрађеним подацима о већем броју лица. Реч је о подацима које је прибавила од банке, а који представљају банкарску тајну и поверљиве информације.
Сумња се да је те податке прибављала на основу усмених налога упућених директорки Одељења контроле спречавања прања новца, санкција и ембарга Ерсте банке Милунки Савић путем апликације "Вибер", у обиму који је превазилазио законом дозвољене оквире. Уместо да се подаци односе искључиво на једно физичко лице, клијента банке, за које се појавила сумња у прање новца, незаконито су прибављени подаци и документација за већи број лица. Након тога, ти подаци су, како се сумња, учињени доступним медијима и објављени.
Како незванично сазнајемо, Милунка и Данијела су дугогодишње пријатељице које су заједно радиле у Управи за спречавање прања новца, што индикативно указује да се њихово дело може класификовати у дело организоване криминалне групе.
Милунка Савић је, како се наводи, помогла у извршењу кривичног дела тиме што је, кршећи процедуру и одредбе Закона о банкама, доставила Управи за спречавање прања новца податке који представљају банкарску тајну, укључујући преглед промета по рачунима већег броја клијената и њихове личне податке, без формално поднетог писаног захтева, који је законом прописан као неопходан услов за достављање таквих информација.
Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати, у ком року ће бити приведене на саслушање у Вишем јавном тужилаштву у Београду, а како су у току истраге идентификована ова два лица и једно од њих је именовано на функцију од стране Владе Србије, предмет иде у тужилаштво за организовани криминал, где ће окривљене изнети обрану.
Службеница Владе и банкарка
Према информацијама до којих смо дошли, идентификоване су две кључне особе директно повезане са извршењем ових кривичних дела:
Данијела Малетић, бивша помоћница директора Управе за спречавање прања новца, осумњичена за злоупотребу службеног положаја.
Милунка Савић, директорка Одељења контроле спречавања прања новца, санкција и ембарга Ерсте банке, која се терети да је помагала у прикупљању и одавању строго поверљивих података који представљају банкарску тајну.
Опасности злоупотребе личних података и значај европских вредности
Овај случај, уколико се сумње потврде, отвара озбиљна питања о безбедности и заштити личних података грађана, посебно када је реч о осетљивим финансијским информацијама које представљају банкарску тајну.
Манипулација и неовлашћено откривање личних података могу имати далекосежне последице, од нарушавања угледа и приватности појединаца, преко угрожавања њихове финансијске безбедности, до стварања климе неповерења у институције које су дужне да те податке штите. У друштвима заснованим на владавини права, институције морају поступати искључиво у складу са законом и уз строго поштовање процедура, нарочито када располажу поверљивим подацима.
Заштита личних података једна је од темељних вредности савремених европских правних система. Европски стандарди подразумевају јасне процедуре, контролне механизме и одговорност сваког службеног лица које има приступ поверљивим информацијама. Свако одступање од тих принципа не угрожава само појединце чији су подаци злоупотребљени, већ и кредибилитет институција и поверење јавности у правни поредак.
У контексту процеса европских интеграција и усаглашавања са правним тековинама Европске уније, поштовање закона, заштита приватности и транспарентност поступања државних органа представљају кључне елементе. Злоупотреба службеног положаја и откривање поверљивих података, уколико се докажу, супротни су тим вредностима и указују на потребу јачања унутрашњих контрола, професионалне одговорности и културе заштите података.
Случај ће у наредним данима бити предмет даље истраге, а јавност очекује да надлежни органи, у складу са законом, утврде све чињенице и одговорност учесника.
