Spektakularno hapšenje zbog odavanja ličnih podataka
U četvrtak su uhapšene direktorka Odeljenja kontrole sprečavanja pranja novca, sankcija i embarga Erste banke Milunka Savić i bivša pomoćnica direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Danijela Maletić.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pripadnici Uprave kriminalističke policije, Odeljenja za borbu protiv korupcije, uhapsili su bivšu pomoćnicu direktora u Upravi za sprečavanje pranja novca Danijelu Maletić, zbog postojanja osnova sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, kao i direktorku Odeljenja kontrole sprečavanja pranja novca, sankcija i embarga Erste banke Milunku Savić, zbog sumnje da joj je u tome pomogla.
Kako je saopštilo tužilaštvo, Danijela Maletić se tereti da je tokom decembra 2024. i januara 2025. godine, kao službeno lice, iskorišćavanjem i prekoračenjem službenih ovlašćenja teže povredila prava većeg broja lica, otkrivajući poverljive podatke medijima koji su ih potom objavili (ovde se radi o političkom magazinu koji je objavio podatke stečene iz krivičnog dela). Na teret joj se stavlja krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok se Milunka Savić sumnjiči za isto delo u pomaganju.
Prema navodima iz saopštenja, Danijela je, kao pomoćnica direktora zadužena za poslove Sektora za analitiku Uprave za sprečavanje pranja novca, suprotno propisanoj proceduri i Zakonu o sprečavanju pranja novca, bez znanja neposrednih rukovodilaca raspolagala prikupljenim i obrađenim podacima o većem broju lica. Reč je o podacima koje je pribavila od banke, a koji predstavljaju bankarsku tajnu i poverljive informacije.
Sumnja se da je te podatke pribavljala na osnovu usmenih naloga upućenih direktorki Odeljenja kontrole sprečavanja pranja novca, sankcija i embarga Erste banke Milunki Savić putem aplikacije "Viber", u obimu koji je prevazilazio zakonom dozvoljene okvire. Umesto da se podaci odnose isključivo na jedno fizičko lice, klijenta banke, za koje se pojavila sumnja u pranje novca, nezakonito su pribavljeni podaci i dokumentacija za veći broj lica. Nakon toga, ti podaci su, kako se sumnja, učinjeni dostupnim medijima i objavljeni.
Kako nezvanično saznajemo, Milunka i Danijela su dugogodišnje prijateljice koje su zajedno radile u Upravi za sprečavanje pranja novca, što indikativno ukazuje da se njihovo delo može klasifikovati u delo organizovane kriminalne grupe.
Milunka Savić je, kako se navodi, pomogla u izvršenju krivičnog dela time što je, kršeći proceduru i odredbe Zakona o bankama, dostavila Upravi za sprečavanje pranja novca podatke koji predstavljaju bankarsku tajnu, uključujući pregled prometa po računima većeg broja klijenata i njihove lične podatke, bez formalno podnetog pisanog zahteva, koji je zakonom propisan kao neophodan uslov za dostavljanje takvih informacija.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, u kom roku će biti privedene na saslušanje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a kako su u toku istrage identifikovana ova dva lica i jedno od njih je imenovano na funkciju od strane Vlade Srbije, predmet ide u tužilaštvo za organizovani kriminal, gde će okrivljene izneti obranu.
Službenica Vlade i bankarka
Prema informacijama do kojih smo došli, identifikovane su dve ključne osobe direktno povezane sa izvršenjem ovih krivičnih dela:
Danijela Maletić, bivša pomoćnica direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, osumnjičena za zloupotrebu službenog položaja.
Milunka Savić, direktorka Odeljenja kontrole sprečavanja pranja novca, sankcija i embarga Erste banke, koja se tereti da je pomagala u prikupljanju i odavanju strogo poverljivih podataka koji predstavljaju bankarsku tajnu.
Opasnosti zloupotrebe ličnih podataka i značaj evropskih vrednosti
Ovaj slučaj, ukoliko se sumnje potvrde, otvara ozbiljna pitanja o bezbednosti i zaštiti ličnih podataka građana, posebno kada je reč o osetljivim finansijskim informacijama koje predstavljaju bankarsku tajnu.
Manipulacija i neovlašćeno otkrivanje ličnih podataka mogu imati dalekosežne posledice, od narušavanja ugleda i privatnosti pojedinaca, preko ugrožavanja njihove finansijske bezbednosti, do stvaranja klime nepoverenja u institucije koje su dužne da te podatke štite. U društvima zasnovanim na vladavini prava, institucije moraju postupati isključivo u skladu sa zakonom i uz strogo poštovanje procedura, naročito kada raspolažu poverljivim podacima.
Zaštita ličnih podataka jedna je od temeljnih vrednosti savremenih evropskih pravnih sistema. Evropski standardi podrazumevaju jasne procedure, kontrolne mehanizme i odgovornost svakog službenog lica koje ima pristup poverljivim informacijama. Svako odstupanje od tih principa ne ugrožava samo pojedince čiji su podaci zloupotrebljeni, već i kredibilitet institucija i poverenje javnosti u pravni poredak.
U kontekstu procesa evropskih integracija i usaglašavanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, poštovanje zakona, zaštita privatnosti i transparentnost postupanja državnih organa predstavljaju ključne elemente. Zloupotreba službenog položaja i otkrivanje poverljivih podataka, ukoliko se dokažu, suprotni su tim vrednostima i ukazuju na potrebu jačanja unutrašnjih kontrola, profesionalne odgovornosti i kulture zaštite podataka.
Slučaj će u narednim danima biti predmet dalje istrage, a javnost očekuje da nadležni organi, u skladu sa zakonom, utvrde sve činjenice i odgovornost učesnika.
