Блажићева мајка ШОКИРАЛА сведочењем - ДЕТАЉНО проговорила о сину па открила једно БИЗАРНО УРОШЕВО ПРАВИЛО!

Иако није морала да сведочи, јер су јој ухапшени најближи сродници, односно супруг и син, она је ипак одлучила да да исказ.

- Мој син Урош прешао је да живи самостално у кући у насељу Варовнице код Шепшина пре две године. Ту кућу смо купили мој супруг, свекар и ја од новца који смо зарадили бавећи се пољопривредом, тачније воћарством, којим смо се бавили поред редовног посла јер ја радим као медицински радник на ВМА, а мој супруг је официр у Министарству одбране. Цела породица се бави пољопривредом, а новац који зарадимо је заједнички, али њиме располаже мој свекар Најдан, као најстарији у породици, у договору са осталим члановима породице - рекла је Блажићева мајка у тужилаштву.

- Што се тиче мог сина, нисмо имали никакве проблеме са њим. До петог разреда је био одличан ђак, а после врло добар. Уписао је Саобраћајну школу у Београду и у средњој школи је био врло добар и одличан. Пре две године хтео је да упише Војну академију и на свим тестовима је имао одличне резултате, али га нису примили зато што је возио мотор без дозволе и бежао од полиције када га је заустављала - додала је.

Она је додала да јој је познато да је Урош једном приликом ударио полицајца који га је зауставио.

- Тада је возио мотор, полиција је направила барикаду, а он је хтео да побегне и тада је мотором закачио једног полицајца. За то је против њега вођен поступак. Тада је био малолетан. За то сам преко адвоката надокнадила штету полицајцу у износу од 1.000 евра - испричала је мајка.

Она је, као и њен син, током изношења своје одбране, испричала да је породица до пре неколико година живела у Београду, односно док Урош није завршио средњу школу. Живели су као подстанари, а пре тога су живели у стану бабе њеног супруга Радише Блажића, који је био војно власништво, али су из њега, како је рекла, избачени.

- Када смо избачени из стана, Урош је кренуо у прву годину средње школе. У Доњу Дубону смо се преселили када је Урош завршио средњу школу зато што нам је станарина била скупа. Од тада смо супруг и ја свакод дана путовали на посао у Београд. Тада смо изнајмили стан у Младеновцу. У њему смо били све до убиства које је Урош извршио 4. маја, када нас је станодавац одјавио. Као што сам већ рекла, Урош је прешао у другу кућу пре две године. Моја породица му је комплетно опремила, како би имао нормалне услове за живот - испричала је.

Истакла је да њен син кућу није добио на поклон, већ да је она била у власништву његовог деде.

Родитељи су Урошу плаћали режије, давали су му новац за храну и трошкове, а он се бавио пољопривредом, тако да је, како каже његова мајка, "тај новац зарадио".

- Никада није исказивао незадовољство. Када би му нешто било потребно, он би нам то рекао и отац или ја бисмо му то купили. Мотор смо му такође ми купили. Он није положио за вожњу мотора, али је рекао да га неће возити док не добије дозволу. Мој син је радио у Немачкој три месеца и тамо је зарадио новац. Чини ми се да ми је рекао да је уплатио часове вожње за мотор - додала је.

Када је у питању 4. мај, дан у ком је њен син у два села извршио масовно убиство, Урош је био у породичној кући током дана јер су спремали славу. Како је рекла, "све је било нормално", а Урош је отишао у Дубону, где је купио прасе и јагње и довезао кући. Тог дана су сви заједно ручали.

- Мој син никада није пио алкохол или користио дрогу. Било ми је познато да користи суплементе јер сам једном пронашла тестостерон и инјекције са инсулинском иглом. Питала сам га о томе и објаснио ми је да су то суплементи које користи како би добио мишићну масу. Након ручка је остао да седи око пола сата, након чега је отишао својој кући, рекавши да иде да одмара и да ће да дође сутра да печемо прасе. Тог дана није било никакве свађе. Отишао је, све је било потпуно уобичајено. Ја сам наставила да спремам потрепштине за славу. Тог дана се више нисам чула с њим - испричала је Блажићева мајка.

Четвртог маја је, како је рекла, око 23 сата њеног супруга неко позвао телефоном и рекао да је његов Урош убио двоје људи.

- Супруг је одмах почео да запомаже, а ја сам одмах помислила да је нека грешка. Чим нам је то јављено, супруг је са старијим сином отишао до школе у Дубони. Ја сам се након тога чула са супругом и он ми је потврдио да је наш син Урош пуцао на нека лица и да има мртвих, након чега је почела агонија. Након тога, у веома кратком временском року, је дошла полиција код нас у породичну кућу. Питали су нас где је Урош. Исте вечери је извршен претрес у обе куће. Познато ми је да је приликом претреса пронађено оружје и муниција, али ја за то оружје нисам знала - додала је.

Рекла је да јој нису познати детаљи о томе где је тачно у кућама оружје пронађено, нити које је тачно оружје у питању, али јој је познато да је њен супруг у легалном поседу имао ваздушну пушку коју је наследио од деде.

- Мој супруг је имао дозволу и за "карабин" јер је био ловац. Такође ми је познато да је имао пиштољ, али о томе нисмо разговарали. Моји синови су имали пиштоље са дозволама. То су били пиштољи из којих није могло да се пуца, тако су ми бар они рекли. Ништа ми није познато о осталом оружју које је пронађено код нас у кући, као ни код Уроша у кући. Што се тиче оружја које је пронађено код мог брата, о томе немам никаква сазнања, нити га је оружје интересовало. Немам никаква сазнања ни о оружју које се односи на мог братанца - рекла је.

Она је испричала да њен супруг никада није давао оружје Урошу да из њега пуца. Барем она то, како је рекла, "никада није видела, ни чула".

Блажићева мајка је испричала да су у кућу код сина ишли ретко, јер им је Урош рекао да пре доласка морају да се најаве. Њој то, како је рекла, "није било сумњиво" јер је "мислила да му долазе девојке и да је то био разлог".

- Од када се Урош преселио у кућу у Шепшину, ишла сам док смо кућу сређивали, али након усељења ја нисам имала потребу да идем у подрум у тој кући. Познато ми је да је доле имао стари замрзивач и друге старе ствари. Није ми познато да су у подруму били џакови за песком у које је пуцао. Мој супруг је био на ратишту у Хрватској, док у Босни и на Косову није био. Тврдим да мој супруг са ратишта није донео никакво оружје. Он је на ратишту био 1992. године, а ми смо тада живели у Крагујевцу. Са тог ратишта ништа није донео кући. У кући сам само видела оружје са доволом, које сма већ набројала. Никада није причао о оружју и није волео да прича о томе. Он није могао ни прасе да закоље. То је радио мој син када је стасао. Пре тога су то обично радиле комшије - испричала је.

Извор: Србија Данас/Телеграф/Јелена Остојић