Blažićeva majka ŠOKIRALA svedočenjem - DETALJNO progovorila o sinu pa otkrila jedno BIZARNO UROŠEVO PRAVILO!

Iako nije morala da svedoči, jer su joj uhapšeni najbliži srodnici, odnosno suprug i sin, ona je ipak odlučila da da iskaz.

- Moj sin Uroš prešao je da živi samostalno u kući u naselju Varovnice kod Šepšina pre dve godine. Tu kuću smo kupili moj suprug, svekar i ja od novca koji smo zaradili baveći se poljoprivredom, tačnije voćarstvom, kojim smo se bavili pored redovnog posla jer ja radim kao medicinski radnik na VMA, a moj suprug je oficir u Ministarstvu odbrane. Cela porodica se bavi poljoprivredom, a novac koji zaradimo je zajednički, ali njime raspolaže moj svekar Najdan, kao najstariji u porodici, u dogovoru sa ostalim članovima porodice - rekla je Blažićeva majka u tužilaštvu.

- Što se tiče mog sina, nismo imali nikakve probleme sa njim. Do petog razreda je bio odličan đak, a posle vrlo dobar. Upisao je Saobraćajnu školu u Beogradu i u srednjoj školi je bio vrlo dobar i odličan. Pre dve godine hteo je da upiše Vojnu akademiju i na svim testovima je imao odlične rezultate, ali ga nisu primili zato što je vozio motor bez dozvole i bežao od policije kada ga je zaustavljala - dodala je.

Ona je dodala da joj je poznato da je Uroš jednom prilikom udario policajca koji ga je zaustavio.

- Tada je vozio motor, policija je napravila barikadu, a on je hteo da pobegne i tada je motorom zakačio jednog policajca. Za to je protiv njega vođen postupak. Tada je bio maloletan. Za to sam preko advokata nadoknadila štetu policajcu u iznosu od 1.000 evra - ispričala je majka.

Ona je, kao i njen sin, tokom iznošenja svoje odbrane, ispričala da je porodica do pre nekoliko godina živela u Beogradu, odnosno dok Uroš nije završio srednju školu. Živeli su kao podstanari, a pre toga su živeli u stanu babe njenog supruga Radiše Blažića, koji je bio vojno vlasništvo, ali su iz njega, kako je rekla, izbačeni.

- Kada smo izbačeni iz stana, Uroš je krenuo u prvu godinu srednje škole. U Donju Dubonu smo se preselili kada je Uroš završio srednju školu zato što nam je stanarina bila skupa. Od tada smo suprug i ja svakod dana putovali na posao u Beograd. Tada smo iznajmili stan u Mladenovcu. U njemu smo bili sve do ubistva koje je Uroš izvršio 4. maja, kada nas je stanodavac odjavio. Kao što sam već rekla, Uroš je prešao u drugu kuću pre dve godine. Moja porodica mu je kompletno opremila, kako bi imao normalne uslove za život - ispričala je.

Istakla je da njen sin kuću nije dobio na poklon, već da je ona bila u vlasništvu njegovog dede.

Roditelji su Urošu plaćali režije, davali su mu novac za hranu i troškove, a on se bavio poljoprivredom, tako da je, kako kaže njegova majka, "taj novac zaradio".

- Nikada nije iskazivao nezadovoljstvo. Kada bi mu nešto bilo potrebno, on bi nam to rekao i otac ili ja bismo mu to kupili. Motor smo mu takođe mi kupili. On nije položio za vožnju motora, ali je rekao da ga neće voziti dok ne dobije dozvolu. Moj sin je radio u Nemačkoj tri meseca i tamo je zaradio novac. Čini mi se da mi je rekao da je uplatio časove vožnje za motor - dodala je.

Kada je u pitanju 4. maj, dan u kom je njen sin u dva sela izvršio masovno ubistvo, Uroš je bio u porodičnoj kući tokom dana jer su spremali slavu. Kako je rekla, "sve je bilo normalno", a Uroš je otišao u Dubonu, gde je kupio prase i jagnje i dovezao kući. Tog dana su svi zajedno ručali.

- Moj sin nikada nije pio alkohol ili koristio drogu. Bilo mi je poznato da koristi suplemente jer sam jednom pronašla testosteron i injekcije sa insulinskom iglom. Pitala sam ga o tome i objasnio mi je da su to suplementi koje koristi kako bi dobio mišićnu masu. Nakon ručka je ostao da sedi oko pola sata, nakon čega je otišao svojoj kući, rekavši da ide da odmara i da će da dođe sutra da pečemo prase. Tog dana nije bilo nikakve svađe. Otišao je, sve je bilo potpuno uobičajeno. Ja sam nastavila da spremam potrepštine za slavu. Tog dana se više nisam čula s njim - ispričala je Blažićeva majka.

Četvrtog maja je, kako je rekla, oko 23 sata njenog supruga neko pozvao telefonom i rekao da je njegov Uroš ubio dvoje ljudi.

- Suprug je odmah počeo da zapomaže, a ja sam odmah pomislila da je neka greška. Čim nam je to javljeno, suprug je sa starijim sinom otišao do škole u Duboni. Ja sam se nakon toga čula sa suprugom i on mi je potvrdio da je naš sin Uroš pucao na neka lica i da ima mrtvih, nakon čega je počela agonija. Nakon toga, u veoma kratkom vremenskom roku, je došla policija kod nas u porodičnu kuću. Pitali su nas gde je Uroš. Iste večeri je izvršen pretres u obe kuće. Poznato mi je da je prilikom pretresa pronađeno oružje i municija, ali ja za to oružje nisam znala - dodala je.

Rekla je da joj nisu poznati detalji o tome gde je tačno u kućama oružje pronađeno, niti koje je tačno oružje u pitanju, ali joj je poznato da je njen suprug u legalnom posedu imao vazdušnu pušku koju je nasledio od dede.

- Moj suprug je imao dozvolu i za "karabin" jer je bio lovac. Takođe mi je poznato da je imao pištolj, ali o tome nismo razgovarali. Moji sinovi su imali pištolje sa dozvolama. To su bili pištolji iz kojih nije moglo da se puca, tako su mi bar oni rekli. Ništa mi nije poznato o ostalom oružju koje je pronađeno kod nas u kući, kao ni kod Uroša u kući. Što se tiče oružja koje je pronađeno kod mog brata, o tome nemam nikakva saznanja, niti ga je oružje interesovalo. Nemam nikakva saznanja ni o oružju koje se odnosi na mog bratanca - rekla je.

Ona je ispričala da njen suprug nikada nije davao oružje Urošu da iz njega puca. Barem ona to, kako je rekla, "nikada nije videla, ni čula".

Blažićeva majka je ispričala da su u kuću kod sina išli retko, jer im je Uroš rekao da pre dolaska moraju da se najave. Njoj to, kako je rekla, "nije bilo sumnjivo" jer je "mislila da mu dolaze devojke i da je to bio razlog".

- Od kada se Uroš preselio u kuću u Šepšinu, išla sam dok smo kuću sređivali, ali nakon useljenja ja nisam imala potrebu da idem u podrum u toj kući. Poznato mi je da je dole imao stari zamrzivač i druge stare stvari. Nije mi poznato da su u podrumu bili džakovi za peskom u koje je pucao. Moj suprug je bio na ratištu u Hrvatskoj, dok u Bosni i na Kosovu nije bio. Tvrdim da moj suprug sa ratišta nije doneo nikakvo oružje. On je na ratištu bio 1992. godine, a mi smo tada živeli u Kragujevcu. Sa tog ratišta ništa nije doneo kući. U kući sam samo videla oružje sa dovolom, koje sma već nabrojala. Nikada nije pričao o oružju i nije voleo da priča o tome. On nije mogao ni prase da zakolje. To je radio moj sin kada je stasao. Pre toga su to obično radile komšije - ispričala je.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf/Jelena Ostojić