"Тај није зарезивао Шиптара и Кума ни 2 посто" Он је био главни у земунском клану, а представљен је као обичан војник - завршио је морбидно

Док су Душан Спасојевић звани Шиптар и Миле Луковић звани Кум дуго сматрани неприкосновеним вођама земунског клана, прича из кругова блиских самом језгру организације баца ново светло на једног другог човека, Милана Јуришића званог Јуре. Иако га је јавност доживљавала као обичног "војника", његово стварно место у хијерархији, испоставља се, било је далеко више од тога.

Један бивши близак пријатељ и сведок тог времена описује Јуришића као "дечака из пакла", човека који није признавао ауторитете, који је градио сопствену војску и кога су се многи у подземљу истински плашили, укључујући и оне на самом врху.

Јуре је био опаснији него што се знало

Рођен и одрастао у Београду, Јуришић је још као тинејџер ушао у свет криминала. У првој половини 90-их усавршава крађу аутомобила и брзо стиче репутацију на улици. Касније се прикључује земунском клану, али под сопственим условима, не као подређени, већ као човек од утицаја. Према речима извора са странице Легенде деведесетих, "није је*ао ни Дућу ни Кума 2%” и све је радио у свом интересу".

Јуре је наводно командовао такозваном "пајсер бригадом", групом од више десетина младића који су контролисали делове Београда: Земун, Нови Београд, Карабурму, Миријево, Жарково, Баново Брдо… Иако се није експонирао, у подземљу је важио за особу чије наређење није долазило у питање.

У свом врхунцу, према истом извору, зарађивао је и до 20.000 евра дневно. Био је познат по мирноћи, сабраности и суровости када је требало. Није се разметао, али када би извадио пиштољ, сви су знали да ће неко страдати.

Трагичан крај у Шпанији

Након атентата на премијера Зорана Ђинђића у марту 2003. године, земунски клан је разбијен у спектакуларној полицијској акцији "Сабља". Многи чланови су ухапшени или убијени, али Милан Јуришић је побегао из земље. У Србији је у одсуству осуђен на 30 година затвора због припадности криминалној организацији и повезаности са атентатом.

Целу исповест о Јуретовој улози у земнунском клану можете погледати у два дела, први и други.

Његов траг се завршава у Шпанији 2012. године.

У реци Манзанарес у Мадриду, пронађени су делови људског тела. Истражитељи су касније открили да је тело било уситњено помоћу машине за млевење меса, а ДНК анализом је потврђено да се ради о Милан Јуришићу. Према доступним информацијама из шпанских и српских извора, Јуре је наводно убијен чекићем, а његови остаци самлевени и бачени у реку.

Постоје тврдње да је убиство извршено по наредби изнутра, као ликвидација неког ко је знао превише, али више није био потребан. Неки сведоци тврде и да су ликвидатори спремали гулаш од Јуретовог меса те да су га јели, али то никада није утврђено.

Иако је историјски и у медијима записан као "још један војник" Земунског клана, Милан Јуришић Јуре је изгледа био много више - криминалац са сопственом структуром, новцем и ауторитетом. Његова хладнокрвност, интелигенција и бруталност чинили су га једним од најопаснијих људи тог времена.

Трагична и језива смрт у бекству сведочи о томе колико је дубоко био у мрежи криминала и и колико је на крају постао претња чак и онима којима је некада био савезник.