Тело пронашли на рођендан: Мистерија након његове смрти све већа, брат открио детаље који буде језу"Телефон угашен, а он је причао?"

У дому породице преминулог у Крагујевцу више се не чује смех. 

Уместо прославе 31. рођендана, која је требало да буде тог кобног 10. децембра, породица је месец дана гледала у врата, надајући се да ће се појавити. Уместо њега, стигла је најцрња вест - његово тело пронађено је на пропланку код Горњег Милановца.

Његов брат, који је због ове трагедије допутовао из Русије где ради, отворио је душу за Telegraf.rs у исповести која никога не оставља равнодушним.

"Били смо везани нераскидивим нитима"

Он није био само брат. Био је стуб, вредан радник у војној фирми, машински техничар којег су директори хвалили. Али, био је и младић који је у себи носио претежак терет.

- Нас је судбина газила годинама. Од 2018. до данас, ја сам сахранио пола своје породице. У јулу 2024. остали смо без мајке. То нас је дотукло. Брат је почео мало више да излази, мислили смо - млад је, мора негде да избаци ту тугу, да проживи мало. Нико није слутио да се иза тог осмеха крије нешто што ће га одвести у 520 километара дуг пут без повратка - прича док му глас подрхтава.

Мистерија "крстарења" Србијом

Оно што га највише боли и не да му да заспи јесте путања којом се брат кретао пре него што је његово срце престало да куца. Картица је "куцала" у Чачку, Рашки, Ваљеву, Тополи... али никоме није одговарао на позиве.

- Пазите, он никада није имао такве испаде. Никада није одлазио, а да се не јави. А сада? Искључи телефон на рођендан, седне у ауто и вози се споредним путевима, као да бежи од некога, као да га неко прати. На сату аутомобила стоји 520 километара. То је 520 километара агоније коју је он прошао сам. Или можда није био сам?" пита се брат.

"Истрага је била траљава, дечак га је нашао случајно"

Не крије огорченост радом надлежних служби. Аутомобил је нађен 22. децембра, а тело тек 14. јануара – свега километар даље.

- Питали су ме да преузмем тело, рекли су: "Самоубиство је". Рекао сам - не може! Не без доказа, не без обдукције! Како га нису видели 20 дана ако су ишли од куће до куће? Нашао га је дечак који је шетао ловачко куче. Пас је нањушио нешто што полиција није могла или није хтела. То је оно што ме раздире -каже неутешни брат

Последња загонетка: Телефон који ћути, а он прича?

Највећу сумњу у званичну верзију уноси сведок – жена која га је видела последњи пут.

- Пронашао сам ту госпођу. Каже да је дуго седео у колима и – телефонирао. Али његов телефон је све време био угашен! Па с ким је причао? Кога је молио за помоћ или коме се правдао? Ја верујем да је био уцењен, да га је неко застрашивао. Он је био сувише добар, сувише чист за овај прљави свет -  закључује неутешни брат.

Док се чекају токсиколошки налази из Крагујевца, породица стоји у месту.

За њих је време стало оног тренутка када је угасио телефон. Брат поручује само једно -  неће одустати док не сазна шта се десило у тих последњих неколико дана живота његовог брата, јер "истина је једино што му дугује пре него што га заувек испрати".

Србија Данас/Телеграф