Telo pronašli na rođendan: Misterija nakon njegove smrti sve veća, brat otkrio detalje koji bude jezu"Telefon ugašen, a on je pričao?"
"Našli su ga na rođendan, 520 kilometara pakla je prešao, a da nikome nije rekao ni reč. Ne verujem da je digao ruku na sebe, srce mi kaže da ga je neko ucenjivao", priča neutešna sestra dok čeka rezultate obdukcije svog brata
U domu porodice preminulog u Kragujevcu više se ne čuje smeh.
Umesto proslave 31. rođendana, koja je trebalo da bude tog kobnog 10. decembra, porodica je mesec dana gledala u vrata, nadajući se da će se pojaviti. Umesto njega, stigla je najcrnja vest - njegovo telo pronađeno je na proplanku kod Gornjeg Milanovca.
Njegov brat, koji je zbog ove tragedije doputovao iz Rusije gde radi, otvorio je dušu za Telegraf.rs u ispovesti koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
"Bili smo vezani neraskidivim nitima"
On nije bio samo brat. Bio je stub, vredan radnik u vojnoj firmi, mašinski tehničar kojeg su direktori hvalili. Ali, bio je i mladić koji je u sebi nosio pretežak teret.
- Nas je sudbina gazila godinama. Od 2018. do danas, ja sam sahranio pola svoje porodice. U julu 2024. ostali smo bez majke. To nas je dotuklo. Brat je počeo malo više da izlazi, mislili smo - mlad je, mora negde da izbaci tu tugu, da proživi malo. Niko nije slutio da se iza tog osmeha krije nešto što će ga odvesti u 520 kilometara dug put bez povratka - priča dok mu glas podrhtava.
Misterija "krstarenja" Srbijom
Ono što ga najviše boli i ne da mu da zaspi jeste putanja kojom se brat kretao pre nego što je njegovo srce prestalo da kuca. Kartica je "kucala" u Čačku, Raški, Valjevu, Topoli... ali nikome nije odgovarao na pozive.
- Pazite, on nikada nije imao takve ispade. Nikada nije odlazio, a da se ne javi. A sada? Isključi telefon na rođendan, sedne u auto i vozi se sporednim putevima, kao da beži od nekoga, kao da ga neko prati. Na satu automobila stoji 520 kilometara. To je 520 kilometara agonije koju je on prošao sam. Ili možda nije bio sam?" pita se brat.
"Istraga je bila traljava, dečak ga je našao slučajno"
Ne krije ogorčenost radom nadležnih službi. Automobil je nađen 22. decembra, a telo tek 14. januara – svega kilometar dalje.
- Pitali su me da preuzmem telo, rekli su: "Samoubistvo je". Rekao sam - ne može! Ne bez dokaza, ne bez obdukcije! Kako ga nisu videli 20 dana ako su išli od kuće do kuće? Našao ga je dečak koji je šetao lovačko kuče. Pas je nanjušio nešto što policija nije mogla ili nije htela. To je ono što me razdire -kaže neutešni brat
Poslednja zagonetka: Telefon koji ćuti, a on priča?
Najveću sumnju u zvaničnu verziju unosi svedok – žena koja ga je videla poslednji put.
- Pronašao sam tu gospođu. Kaže da je dugo sedeo u kolima i – telefonirao. Ali njegov telefon je sve vreme bio ugašen! Pa s kim je pričao? Koga je molio za pomoć ili kome se pravdao? Ja verujem da je bio ucenjen, da ga je neko zastrašivao. On je bio suviše dobar, suviše čist za ovaj prljavi svet - zaključuje neutešni brat.
Dok se čekaju toksikološki nalazi iz Kragujevca, porodica stoji u mestu.
Za njih je vreme stalo onog trenutka kada je ugasio telefon. Brat poručuje samo jedno - neće odustati dok ne sazna šta se desilo u tih poslednjih nekoliko dana života njegovog brata, jer "istina je jedino što mu duguje pre nego što ga zauvek isprati".
Srbija Danas/Telegraf
