"20 ГОДИНА ЈЕ МАЛО! МОЈУ ДЕЦУ САМ ПРЕПОЗНАО САМО ПО ПАТИКАМА": Мучна исповест оца и мајке деце коју је убио Урош Блажић

Урош Блажић, оптужен за масовно убиство у Дубони и Малом Орашју, јуче је, заједно са оцем, из притвора доведен у Виши суд у Смедереву где је требало да се одржи припремно рочиште пред почетак суђења, али је убрзо прекинуто јер су га родитељи и фамилија жртава напали у тренутку када га је полиција уводила у судницу.

Убрзо након што је Блажић уведен кроз врата, чули су се повици, ломљава, а онда су родитељи и физички кренули ка оптуженом, због чега је морала да реагује полиција.

Међу првима из суднице изашла је видно потресена Зорица Панић, мајка убијених Милана и Кристине.

- Мој супруг је скочио на Уроша Блажића чим је ушао у судницу. Тада је настао хаос. Он је само погнуо главу. Блажић је у мог сина испалио 10 метака... - рекла је јуче за "Telegraf.rs" Зорица Панић.

Зорица и Саша су изгубили оба детета у једном дану.

О томе колика је њихова бол сведоче искази које су дали у Вишем јавном тужилаштву у Смедереву  где су описали како је изгледала ноћ у којој су му убијена деца.

- Целог дана 4. маја сам прскао воће. У вечерњим сатима, између 21 и 22 сата, сам отишао кући, а на путу ка тамо прошао сам Првомајском улицом и видео да неки људи поправљају ограду на кући која се налази 300 до 400 метара испод Основне школе "Момчило Живојиновић". Отишао сам кући, окупао се, легао у кревет. Деца су тада била код куће. Син ми се јавио, рекао је да иду у школско двориште. Моја ћерка је често злазила тамо, док је син ишао ређе. Он је чешће излазио у Младеновац. Ипак, те вечери га је моја ћерка убедила да иде са њом у школско двориште - рекао је Саша.

Он је објаснио да му је познато да су се у школском дворишту деца често окупљала и дружила и рекао да су сви били сличног годишта као његова деца. Те вечери брат и сестра отишли су на место дружења пешке. Њихов отац легао је да спава, али га је у једном тренутку пробудило његово друштво. Рекли су му да су се деца потукла у школском дворишту.

- Ја нисам одмах схватио о чему они причају јер се моја деца нису тукла ни са ким. Позвао сам сина на телефон, али ми се он није јавио и ја сам се у том тренутку већ забринуо. Помислио сам да је у питању нека озбиљнија туча и да је у болници због повреда, па да зато не може да се јави. Сео сам са друговима у аутомобил и одмах смо отишли до школе. Када сам изашао из воизила, видео сам гужву. Била је присутна полиција, као и Хитна помоћ. Ја сам се пробио кроз гужву и дошао сам до улаза. Видео сам да моја деца леже на улици испред школског дворишта. Били су покривени ћебадима, али су им се виделе патике и по њима сам их препознао - додао је.

Како је испричао, питао је је присутне зашто су његова ту остављена јер су само њих двоје лежали. Сви остали повређени били су превезени у болнице. Неко од полицајаца рекао му је да су лекари покушали да их реанимирају, али да нису успели.

- На лицу места сам остао до пет сати ујутру. Нико ми није дозвољавао да приђем до деце, а форензичари су обрађивали лице места. Моја деца су тек касније одвезена одатле. Исте вечери око поноћи на лице места дошао је Урошев отац са старијим сином и пришао је окупљенима који су одмах почели да вичу на њих. Рекли су им: "Бежите одавде, побићемо вас, Урош нам је побио децу". На то је његов отац почео да плаче. Ја сам био спреман да га убијем, али ме је полиција држала све време, а оца и његовог сина удаљили су са лица места, рекавши им да оду. Није ми јасно зашто их нису одмах задржали у полицији и испитали - испричао је отац двоје убијених.

Додао је да му је познато да је отац Уроша Блажића ухапшен тек после пет дана због, како каже, притисака од стране родитеља убијене деце. Истакао је да је полиција претресла његову кућу 5. маја и да му није јасно из ког разлога.

- Немам регистровано оружјем нити поседујем оружје, али мој син Милан је био полицајац, тако да је због посла имао службени поштољ. Међутим, није га држао у кући јер је његова сестра сређивала његову собу, тако да сам му ја рекао да је безбедније да пиштољ држи у службени просторијама. Он ме је послушао, тако да је свој службени пиштољ држао на послу, где је касније и пронађен. Сматрам да је Урошев отац подједнако крив као Урош за ово што је Урош урадио јер је, по мом мишљењу, довукао силно оружје из војске, а познато ми је да је, када се женио његов старији син, што је било пре више од десет година, давао Урошу аутоматску пушку да пуца на свадби. О томе могу и други да посведоче - истакао је.

Он је рекао да је породица Блажић "била специфична" и да се са њима нико из села није дружио. Додао је да су "били агресивни" и да је то био разлог због ког су их мештани избегавали.

- Људи из Дубоне су ми за Уроша причали да је имао обичај да људима по дворишту убија псе пушком. Они то нису пријављивали јер су сматрали да не би постигли ништа јер је Урошев отац радио у војсци - закључио је.

"20 година је мало"

У тужилаштву је сведочила и Зорица Панић, мајка двоје убијених, која је рекла да има потребу да да исказ у својству оштећене. Рекла је да "сматра да је то што је Блажић урадио страшно" и да је казна која њему прети, а за коју је чула да је у питању 20 година затвора, мало за такав злочин.

- То је мало и за једно дете, а он је мени убио два детета. Ја, као мајка, тражим да он буде осуђен на доживотни затвор. Такође, сматрам да је за ово што је Урош урадио подједнако крив његов отац јер је све то оружје он из војске набавио. Ја то претпостављам, зато што је он радио војсци. Мој син Милан је био полицајац, а свој службени поштољ држао је закључан на послу. Не разумем одакле породици Блажић толико наоружање и како то нико није примеито. Као да су се спремали за рат - рекла је.

Истакла је да се нада правди и да зна да сада не постоји смртна казна, тако да мисли да би "било праведно да Урош и његов отац буду осуђени на доживотне казне затвора".

- Ја као родитељ једноставно не могу да поднесем да Урош Блажић може да буде осуђен на само 20 година затвора. Иначе, са породицом Блажић, никада нисмо имали никаквих проблема, али се са њима нисмо ни дружили - закључила је мајка.

Извор: Србија Данас/Телеграф/Екипа хорнике/М.А.