ТРИ ЗАБЕТОНИРАНА ТЕЛА У ДУНАВУ КОД ГОЛУБАЧКЕ ТВРЂАВЕ! Једно без главе, друго са марамом у устима - ово је МИСТЕРИЈА
Мистерија три забетонирана тела преонађена у Дунаву код Голубачке тврђаве траје пуне 22 године.
До данас је непознаница ко су биле особе које су забетониране, ко их је и зашто немилосрдно ликвидирао, ставио у сандук и бацио у Дунав. Тела су на крају сахрањена као непознате особе без имена, како се иначе ради у таквим случајевима. Једини известан мотив је да је неко желео да тела никад не буду откривена. Читав случај убрзо је стављен ад акта и заборављен.
Група дечака, тог поподнева 12. јула 2000. године, кренула је на пецање на Дунав. Недалеко од Голубачке тврђаве у плићаку Дунава, који је тада имао низак водостај, приметили су како из воде вири дрвени сандук. Смрад који се ширио био је неподношљив. Један од дечака позвао је остале пецароше до којих је могао да дође.
РАСКАЛАШАН ЖИВОТ ВОЂЕ ШКАЉАРАЦА! Виле са базеном, бесна кола... ево како шефови мафије живе док су на потерницама
ОТЕО ЈЕ И ТРИ ДАНА НАЈСВИРЕПИЈЕ МУЧИО: Подигнута оптужница против мушкарца за језиво иживљавање над девојком!
ЦРНА НЕДЕЉА У БЕОГРАДУ! Још једно самоубиство - мушкарац скочио са петог спрата
Неколико њих приближило се сандуку и када су померили поклопац угледали су људско тело у стању распадања и без главе, труп без руку до струка заливен бетоном. Када су се опоравили од шока позвали су полицију која се сјурила на Дунав. Нађена су укупно три таква сандука.
Ко су били убијени, ко их је залио бетоном и због чега остала су питања без одговора, а као и око сваке мистерије и овде су испредане разне приче и теорије о томе ко су жртве.
Даљим увиђајем откивени су парчићи и докази да је заправо труп без главе и руку био заливен бетоном, али није сачекано да се он стегне, него је тело са свежим бетоном бачено у воду. Један део бетона је пукао и открио тело које се распадало.
Марама преко уста
Неке тадашње процене говориле су да је тело вероватно бачено пола године раније. Полиција је током увиђаја на 10 метара низводно открила још један сандук, приручно склепан, али неоштећен. И у њему је пронађено забетонирано тело. Трећи идентичан сандук рониоци су открили у води три дана касније.
Сва три тела однета су до дробилице за камен како би се скинуо бетон и омогућила идентификација. Они који су тад присуствовали разбијању сандука кажу да је веома заударало. Касније је утврђено да су два тела била цела, односно да су имала главе, руке и ноге.
Тела су, према извештавању медија, била спакована у дебели бетон, после чијег разбијања се видело да су у оодмаклој фази распадања. Трећи леш имао је мараму преко уста.
Истражитељи су одмах pretpostavlli се да су тела стигла из Румуније. Сумњиво је, међутим, било то што је онај ко је бацио те сандуке у Дунав знао да је ту река била прилично дубока и да су тела откривена само захваљујући ниском водостају, који се, тог лета, из дана у дан смањивао.
Локалној полицији, али и полицијским станицама није био пријављен ниједан нестанак било ког мештанина. Зато је то био повод да почну нагађања да су тела однекуд довезена у Голубац и бачена у Дунав.
Полиција је одмах почела истрагу. Оно што је отежавало читаву истрагу био је распад тела до непрепознатљивости, па самим тим и немогућност идентификације. Са њих је покупљено било све што би могло да ода неки идентитет жртава. Није било потпуно јасно да ли су тела бачена из камиона или из неког мањег брода. Према положају сандука у води, веровало се да су тела избачена из камиона.
Теорије без доказа
Дуг боравак у води утицао је да тела не буду препознатљива. Анализе које су се тад радиле нису биле толико поуздане, а прича о ДНК је тек била у зачетку. Полиција је на све начине покушавала да дође до било какве информације о томе коме тела припадају.
Дуго година у медијима се провлачила теорија, без иједног конкретног доказа, да су пронађени лешеви можда били повезани са убиством Владе Ковачевића Трефа 1997. године и пљачком коју је годину дана касније починио његов син из првог брака Андреј.
Проналазак три тела доводио се и у везу мистериозног нестанка Дорћолца Иса Лера Џамбе коме се сваки траг изгубио 23. септембра 1992. године. И то је, међутим, била спекулација без иједног конмкретног доказа.
Крајем 1997. године, нестао је Војислав Раичевић, познатији као Воја Американац. Иза њега је остао запаљен џип и мистерија. Причало се да је његово тело једно од три забетонирана и бачена у Дунав код Голупца, али ни то није никад потврђено.
Из Београда, али и широм Србије, тих година нестало је без трага много људи. Полиција, међутим, није никад успела да, чак и кад је технологија отишла миљама напред, поново покрене истрагу и коначно стави тачку на мистерију смрти тројице мушкараца.