Алармантно истраживање: Више од 30 минута седења без прекида повећава ризик од смрти од рака - решење је једноставније него што мислите
Дуготрајно седење или лежање без прекида, посебно дуже од 30 минута, могло би да повећа ризик од смрти од рака, показује велико британско истраживање спроведено на више од 91.000 људи. Научници истичу да и кратке паузе уз лагану физичку активност могу значајно да смање тај ризик.
Дуготрајно седење или лежање без прекида, посебно када траје дуже од 30 минута, могло би да буде повезано са већим ризиком од смрти изазване малигним болестима, показује ново истраживање у којем је више од деценије праћено преко 91.000 људи.
Резултати студије указују да се ризик повећава са сваким додатним сатом проведеним у непрекидној неактивности током будног стања, док чак и кратки прекиди седења уз лагану физичку активност могу имати значајан заштитни ефекат.
Главни аутор истраживања, Фредерик Хо са Универзитета у Глазгову, истакао је да је управо непрекидно седење дуже од пола сата посебно повезано са већим ризиком од оболевања и умирања од рака.
Према његовим речима, једноставне навике, попут кратке шетње по канцеларији или устајања сваких 30 минута, могу допринети смањењу здравствених ризика, док ни лагане активности не би требало потцењивати.
Студија, објављена у научном часопису Плос Медицине, показала је да замена периода неактивности физичком активношћу може да смањи ризик од различитих врста малигних болести.
Међу препорученим активностима издвајају се лагано ходање, али и свакодневни кућни послови попут пеглања или прања судова, који такође доприносе већој дневној активности.
Истраживачи су анализирали податке прикупљене помоћу уређаја за праћење физичке активности које је носило више од 91.000 учесника британске базе УК Биобанк, праћених у просеку 12 година.
Анализа је показала да је сваки додатни сат непрекидног седења или лежања током дана био повезан са повећањем ризика од смрти од рака за 10 одсто.
С друге стране, замена једног сата неактивности лаганом физичком активношћу била је повезана са смањењем ризика за 12 одсто, док је пола сата умереног кретања, попут ходања, умањило ризик за осам процената.
Највећи ефекат забележен је код интензивније физичке активности - свега пет минута дневно проведено у енергичном кретању, уместо у неактивности, повезано је са смањењем ризика од смрти од рака за чак 22 одсто.
Аутори истраживања ипак наглашавају да студија има одређена ограничења и да, због свог опсервационог карактера, не може са сигурношћу да потврди директну узрочно-последичну везу између дуготрајног седења и повећаног ризика од смртног исхода услед малигних болести.
Србија Данас