ЦЕЦИНА КУМА ИЗРЕШЕТАНА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА! Прослава љубави коштала је живота - једна ствар и даље МИСТЕРИЈА (ВИДЕО)
Неки познаваоци прилика у подземљу из чињенице да је на Ћенту пуцано док је био са девојком закључили су да је он морао да умре баш те ноћи.
Припадник старе гарде београдског подземља Земунац Раде Ћалдовић Ћента и Маја Павић, телевизијска водитељка и венчана кума Светлане Цеце Ражнатовић, убијени су у ноћи између 14. и 15. фебруара 1997. године, на паркингу у дворишту Клуба књижевника у Француској улици у најстрожем центру Београда, пошто су претходно вече за Дан заљубљених провели у клубу "Ф6".
Ћента је био права мета, а Маја Павић је, према мишљењу полицајаца који су радили на том случају, била "колатерална штета". По изласку из клуба сели су у Ћентин аутомобил, када се поред њих зауставило још једно возило из ког је отворена паљба.
ОН ЈЕ УСПЕО ДА ПРЕЖИВИ МЕТАК ЛУКЕ БОЈОВИЋА! Најопаснији кримос деведесетих убијен са леђа: Чим си једном почео да живиш оваквим животом...
НАЈМИСТЕРИОЗНИЈА ЛИКВИДАЦИЈА ДЕВЕДЕСЕТИХ! Арканов командос убијен са леђа из шкорпиона: Чула сам само крк-крк (ВИДЕО)
БЛАГОЈЕВИЋ РАЗНЕТ У МЕРЦЕДЕСУ КОД ПУПИНОВОГ МОСТА! Његов пас је био у пртљажнику - мистерија годинама тресе случај (ВИДЕО)
Ћалдовић је погођен са четири хица у груди, а Маја једним метком у груди и једним у чело. Сумњало се да је убијена јер је била нежељени сведок, а можда је чак и познавала убицу. Атентатор је, по свему судећи, мислио да може да га препозна, по одећи или по ходу, и то јој је запечатило судбину. Није искључено да су се те вечери Ћента и Маја срели, па чак и поздравили са егзекутором.
Оно што је било карактеристично за овај случај јесте то што је на жртве пуцано из аутоматског пиштоља "инграм", који није толико често коришћен тих година у Београду.
Није било очевидаца, само је мало касније један таксиста случајно приметио изрешетан аутомобил и стравичан призор на предњем седишту. Знајући да "београдске убице“ углавном чекају да жртва остане сама, па макар морали да је прате данима, неки познаваоци прилика у подземљу из чињенице да је на Ћенту пуцано док је био са девојком закључили су да је он морао да умре баш те ноћи.
Љубав планула случајно
Љубавна прича између Маје Павић и Радета Ћалдовића Ћенте, две особе из различитих светова, почела је случајно.
- Упознали смо се у дискотеци 26. априла 1994. године, и то још траје. Он је био Жељков друг из детињства - причала је популарна водитељка и Цецина кума.
Ћалдовић је био један од припадника старе гарде београдских криминалаца, део екипе Љубомира Магаша, познатијег као Љуба Земунац, после чијег убиства се управо Ћента сматрао његовим природним наследником. Биографију му исписују криминалне радње, како у Србији, тако и ван њених граница, широм Европе у којој је сејао страх. Био је Арканов друг из немачких и шведских дана.
Ћента је важио за веома утицајну фигуру у српском подземљу, а "активан" је био од седамдесетих година прошлог века. Одрастао је са Љубом Земунцем, а са њим је и "пекао занат" по иностранству, углавном Немачкој. Ту му се пут укрстио са Жељком Ражнатовићем Арканом, са којим је радио у Немачкој и Шведској. Њих двојица су били у блиским односима, све до Ћентине смрти 1997. године.
Ћента је био осуђиван за изнуду, разбојништво, био је трн у оку, пре свега, немачкој полицији, која га је теретила за 37 различитих кривичних дела, али је већина одбачена због недостатка доказа. Одлежао је, међутим, три године и четири месеца због рекетирања власника једног коцкарског клуба.
Преживео експлозију
Остала је нејасна његова улога у ликвидацији Александра Кнежевића Кнелета, који је убијен у соби хотела "Хајат" 1992. године. Кнеле, који је постао један од симбола крвавих деведесетих година, наводно је, по неким причама, починио неопростив грех. Отео је скупоцени џип од Ћентиног зета Мише Дизелдорфа. То није могло да прође некажњено, а Миша је по неким верзијама овог догађаја означен као Кнелетов убица.
Ћента је избегао смрт у новембру 1993. године, када је дигнут у ваздух аутомобил "лада", који је био паркиран поред његовог "мерцедеса". Раде је чудом прошао само са лакшим повредама.
Срећа га је напустила у ноћи између 14. и 15. фебруара. Било је много осумњичених, а према полицијским изворима, атентат је извео Милан Рогановић Рого, жесток момак, пореклом из Црне Горе. Полиција то никада није успела да провери, јер је и Рого убијен само неколико месеци после Ћенте и Маје, 7. јуна 1997. године.
Раде Ћалдовић рођен је на Звездари, као друго дете у породици возача при полицији и домаћице. Средином шездесетих, породица се сели у Земун и тада Ћента постаје нераздвојан друг са Љубом Земунцем. Први пут је ухапшен 1967. заједно са њим и Зораном Милосављевићем Робијом под оптужбом за силовање. Због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на затворску казну.
Крвава победа на коцки
У Холандији се кретао у коцкарским круговима. Ту се сукобио са вођом једне црногорске криминалне групе Вељком Кривокапићем. Кривокапић је од Ћалдовића на коцки изгубио велику суму, али га је уз претњу пиштољем натерао да му све врати. Неколико дана касније Црногорац је убијен у Бечу, а за убиство су били осумњичени Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, који су били недоступни властима.
После убиства Љубе Земунца 1986. године немачка полиција га је прогласила за новог "кума" југословенског подземља. Протеран је из Немачке 1992. године, па се вратио у Београд, а одатле отишао у Јужноафричку Републику, у Јоханезбург, где је провео дуже време. Кад се поново вратио у Београд, почео је послове у Београду и Атини, где је отворио фирму.
Упућенији у збивања на београдском крвавом асфалту испричали су да је ликвидација Ћалдовића плаћена 220.000 марака! Такав човек, како се причало, за мање паре се не убија. Према тој причи из подземља, Ћенту и Мају је убио човек који се поодавно води као "нестала особа", а чији је џип пронађен запаљен надомак града. Реч је о Војиславу Раичевићу, познатијем као Воја Американац.
Сазнања о групи "Америка", њеним вођама и криминалним активностима полиција је добила 2001. године, пошто је један од припадника групе, под псеудонимом Срећко, одлучио да проговори. Он је тада инспекторима открио да у Београду постоји 15 људи који су господари живота и смрти. За њих, како је Срећко тада открио, ради још 30 људи који убијају по наруџбини. Открио је и да клан као сараднике има високопозициониране полицајце, једног из Србије, а другог из Црне Горе. Дао је списак ликвидација иза којих су стајали чланови "Америке", али и имена људи са којима су сарађивали. Заузврат, Срећко је тражио да се нагоди, али пошто то није урађено, нестао је.
Освета Воје Американца?
У полицијским евиденцијама остало је забележено да је средином деведесетих Воја Американац организовао многобројне ликвидације. Био је изузетно спретан, није се либио да се маскира у просјака или жену да би се примакао жртви. Кажу и да је убијао за џабе, ако му се неко не свиди.
Наводно, Радета Ћалдовића Ћенту главе је коштало то што је Воја "одрадио" човека чију је главу Ћента уценио на 80.000 марака.
Воја је отишао код Ћалдовића, али га је овај отерао речима: "Ти си некога убио? Не засмејавај ме, погледај се!“ После тога, Воја је наводно убио Ћенту и Мају Павић и стекао моћне непријатеље, Јусу Булића и Жељка Ражнатовића Аркана.
Према неким подацима, клан је сарађивао и са српском и црногорском тајном службом.
Група је деведесетих важила за најкрволочнију. Причало се да представљају ескадрон смрти и да су убијали за службу. Клан је настао у Београду, а у основној структури је имао 15 криминалаца. Послови су им били наручена убиства, изнуде и трговина дрогом.
Двоструко убиство испред Клуба књижевника догодило се три сата пошто је прошао дан Светог Валентина. На тај дан 1929. године у Чикагу се збио један од најкрвавијих мафијашких обрачуна, „масакр на дан Светог Валентина“, у којем је банда Ал Капонеа убила седморицу супарника.