УЖАС У БЕОГРАДУ: Монтажер климе пао и задобио прелом лобање – нагли преокрет времена и високе температуре изазивају хаос
У Војномедицинској академији лекари су протеклих 24 сата имали пуне руке посла. Кроз Хитну помоћ ВМА прошло је више од 620 пацијената, забележено је 70 пријема, а чак 19 саобраћајних незгода, у којима су најчешће учествовали мотоциклисти, од којих поједини нису носили заштитну кацигу, док су неки били под дејством алкохола.
На то је упозорио пуковник професор др Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију Војномедицинске академије, истичући да је иза лекара још једно изузетно напорно, али уобичајено дежурство.
- Практично је било уобичајено тешко и напорно дежурство у Хитној помоћи ВМА. Имали смо више од 620 пацијената, 70 пријема и 19 саобраћајних несрећа у којима су углавном учествовали мотоциклисти, делом без заштитне опреме, пре свега кациге, а делом и у алкохолисаном стању, изјавио је Раичевић за РТС.
Монтажер клима-уређаја пао са другог спрата
- Пацијент је задобио прелом базе лобање, али је релативно стабилан и примљен је на Клинику за неурохирургију, навео је доктор.
Још једна озбиљна саобраћајна несрећа догодила се на необезбеђеном пружном прелазу, где је воз ударио у аутомобил.
- Срећом, воз је ударио у предњи део аутомобила, па возач није животно угрожен, али има вишеструке повреде, рекао је Раичевић.
Начелник Клинике за неурологију ВМА апеловао је на све учеснике у саобраћају, посебно мотоциклисте, да не занемарују заштитну опрему.
- Ове температурне разлике и велике врућине утичу на концентрацију возача. Посебно апелујем на мотоциклисте да обавезно користе кацигу. Управо тај детаљ може да одлучи да ли ће се саобраћајна незгода завршити без тежих последица или трајним инвалидитетом, нарочито код младих људи који најчешће учествују у оваквим несрећама, упозорио је он.
Поред великог броја повређених у саобраћајним несрећама, лекари ВМА имали су и седам интервенција у ангио-сали, као и уобичајен број пацијената са можданим ударом и кардиоваскуларним тегобама.
- Имали смо уобичајен број можданих удара, као и интернистичких болесника. На високим температурама највише проблема имају пацијенти са кардиоваскуларним и цереброваскуларним обољењима, рекао је начелник Клинике за неурологију.
Говорећи о топлотном таласу који је захватио Србију и велики део Европе, Раичевић је истакао да овакве температуре нису карактеристичне за континентални део Европе.
- Видели смо да је и Берлин достигао 40 степени, што је готово невероватно. Такве температурне разлике највише погађају хроничне болеснике, посебно срчане пацијенте, јер њихов организам теже подноси нагле промене, објаснио је он.
Он је грађанима препоручио да током најтоплијег дела дана не излазе из куће уколико то није неопходно.
- Ако већ морате да излазите, обавезно понесите воду или неки негазирани напитак и водите рачуна о хидратацији. Чак и здравим људима тешко пада рад на оваквим температурама, а особе са хроничним болестима додатно ризикују своје здравље боравком на отвореном током највећих врућина, закључио је Раичевић.
