ВЕЉИН СНАЈПЕРИСТА ПОЧИНИО НИЗ ЈЕЗИВИХ ЗЛОЧИНА Бивши полицајац који је учио Беливука да УБИЈА стоји иза две ликвидације и једног атентата?
У јавности је објављен чак и снимак Јанковића и Беливука у шуми како Невоља вежба пуцање из снајпера
Небојша Јанковић, бивши полицајац и припадник 63. јединице Падобранских бригада, који је Вељку Беливуку звани Веља Невоља донео снајпер, а потом га у шуми и обучавао како да пуца из њега, умешан је, у како се сумња, још две ликвидације извршене из овог оружа у Србији и Црној Гори, али и један покушај убиства.
ДЕТЕКТИВ ОТКРИО НОВЕ ДЕТАЉЕ О ВЕЉИ НЕВОЉИ! Најављена нова хапшења: "Мало је 17 ухапшених..."
ОВАКО ЈЕ ВЕЉА НЕВОЉА ЗАВОДИО РЕД НА ТРИБИНИ! "Ја вам нисам Кими, нисам Раде, има лично да вас бијем" (ФОТО/ВИДЕО)
СНАЈПЕРИСТА ВОДИ ДО УБИЦЕ КЕКИНОГ КУМА? Привођење Јанковића могло би да расветли бројне ликвидације у Србији
Према до сада познатим информацијама у организованој криминалној групи коју је предводио Беливук, Јанковић је био задужен за обучавање и припремање припадника групе за употребу снајперске пушке, а полиција је пронашла најмање два места на којима су пушке "упуцаване" и на којима је вршена обука.
Јанковић је професионални снајпериста који је испрва био припадник 63. падобранске јединице где је и изучио занат. Како се сазнаје, потом се запослио у МУП, али тај посао је напустио и отворио мењачницу. Извор близак истрази каже да је Јанковић "врхунски снајпериста".
- Не зна се прецизно од чега све живи. Није искључено да "ради" и у иностранству - напомиње се из извора.
Како су у штековима Беливукове криминалне групе пронађена два снајпера, сада се сумња да је Јанковић, као професионалац и бивши припадник МУП који зна да рукује и овим оружјем, био задужен за обучавање и других убица који стоје иза злочина извршених овим оружјем.
Снајпер се иначе користи за ликвидирање људи на највишим државним позицијама и оних који имају изузетно јако обезбеђење, па им се не може прићи већ могу бити мета само са велике удаљености. Међутим, у Србији и Црној Гори последњих пар година било је неколико криминалних ликвидација извршених овим оружјем. Сумња се да је баш Јанковић, који је ем поседовао ово оружје до ког није лако доћи, ем њиме добро знао да рукује, као што је недавно обучавао Беливука како да убије из снајпера тако учио и друге.
За сада није познато ко је био мета Веље Невоље коју је планирао да ликвидира из овог оружја, али је несумњиво да је био неко ко је био јако заштићен.
Забрињавајућа је и чињеница да је Беливук имао импровизовано стрелиште у Банатском Брестовцу на ком су се његови људи обучавали за коришћење различитог оружја, па и снајпера.
Никшићки бизнисмен Миодраг Дака Давидовић (62) рањен је децембра 2019. године из снајпера док је седео у бару хотела "Краун плаза" у Београду. Овај покушај убиства из снајпера шокирао је јавност, а није утврђено да ли је мета атентатора можда био владика Јоаникије, с којим је Давидовић те ноћи седео.
Давидовић, који иначе већ девет година са породицом живи у овом хотелу у Београду, тада је погођен у руку иако је нападач највероватније циљао да га убије, а спасило га је то што је трослојно стакло на прозору хотела преусмерило метак.
Нападач је одмах након пуцњаве побегао аутомобилом из круга хотела, а возило и снајпер коришћен у нападу, запаљени су неколико улица даље на Новом Београду.
Септембра 2016. године у спушком истражном затвору догодило се убиство Далибора Ђурића, Црногорца који се доводио у везу са шкаљарским кланом. Тог дана, Ђурић је по уобичајеном протоколу кренуо у затворску теретану која се налазила у Полуотвореном одељењу затвора.
У том тренутку, наизглед, био је заштићен затворским зидинама и бодљикавом жицом и ништа није слутило да ће доћи до злочина.
- Неко је шетао, неко вежбао, одједном се само чуо пуцањ и Ђурић је пао - казали су из затвора након убиства.
Међутим, снајпериста сакривен на брду на удаљености од 300 метара од затвора чекао је у заседи тај тренутак и искористио га - испалио је смртоносни хитац Ђурићу право у срце.
- Метак је изашао на леђа и направио велику излазну рану. Сви су притрчали, а њему је на уста почела да излази крв. Дошли су службеници, убачен је у њихов ауто и одвезен је у болницу - казали су у спушком затвору.
Ипак, Ђурићу није било спаса и упркос напорима лекара да спасу његов живот. Он је преминуо у болници.
Сада се сумња да је Јанковић на неки начин био задужен за ову ликвидацију, посебно управо због тога што је убијени Ђурић био близак шкаљарском клану, док је Беливук последњих година блиско сарађивао и практично водио београдски огранак супарничког кавачког клана.
Један од најмистериознијих злочина одиграо се 2017. године када је на сопотском гробљу, после сахране хицем из снајпера убијен Миломир Јовановић (46) из Вранића, својевремено један од ближих сарадника Дејана Стојановића Кеке, вође новобеоградског клана.
Пошто су одјекнули хици, на гробљу су завладали потпуни хаос и паника.
- Било је страшно. Буквално су сви залегли у секунди, а онда су почели да беже у потпуном хаосу. Хитна помоћ у Сопоту је пола сата касније била пуна људи који су присуствовали убиству и којима је од шока позлило. И на улицама је било страшно. Црни џипови, углавном лозничких регистрација, буквало су јурили градом - рекао је тада један од мештана који су присуствовали сахрани, али и убиству.
Јовановић је био у пратњи тројице мушкараца који су га чували. С њима је кренуо према џипу. Пре него што је успео да отвори врата, одјекнули су хици. Погођен је у груди и на месту је преминуо. Његово обезбеђење га је одмах ставило у џип и великом брзином одвезло до Дома здравља, али су лекари по пријему могли само да констатују смрт.
Јовановић се, иако му је има познато још из деведесетих година, наводно бавио пословима око трговине наркотика, па се мотив хладнокрвне егзекуције тражио управо у његовим контактима из ове сфере.
Мистерију овог убиства додатно продубљује чињеница да је његов брат нестао шест месеци раније под мистериозним околностима. Све ово, подсећа на начин рада Беливукове екипе.
Ово, међутим, нису једини случајеви криминалних обрачуна и убистава који су извршени снајпером.
Зет фудбалске легенде Владимира Петровића Пижона, Горан Ђуричковић (48) убијен је из снајпера са зидина Старог града у Будви док је с пријатељима седео у башти свог кафића "Олд fisherman's паб" 27. октобра 2015. године.
Ђуричковић је означен као особа блиска шкаљарском клану, а за његово убиство пред Вишим судом у Подгорици суди се Бањалучанину Срђану Поповићу и на терет му се ставља убиство у стицању са кривичним делом недозвољено држање оружја и експлозивних материја.
Терети се да је са старе пушкарнице на зидинама Старог града, из пушке испалио три хица у правцу Ђуричковића, од којих га је један погодио и усмртио. После злочина, како су навели из тужилаштва, скутером је побегао у правцу Котора. Скутер је запалио у Платамуни између плажа Трстено и Плоче, док је аутоматску пушку бацио у море, али су је нашли рониоци.
Ђуричковић је био четврта жртва кокаинског рата који међу црногорским клановима бесни од краја 2014, када је из стана Горана Радомана, иначе Ђуричковићевог кума, у Валенсији нестало више од 200 килограма кокаина. Управо се Ђуричковић повезивао са нестанком товара које у Радомановом стану ускладиштили чланови кавачког клана, док је он био у затвору на Куби.
После нестанка дроге, Ђуричковић је рањен у Валенсији. Вратио се у Црну Гору, али је од момента убиства кума Радомана, 19. фебрауара 2015, званично првом жртвом у рату кланова, знао да му је живот угрожен.
Ликвидација вође барског клана
Баранин Армин Муша Османагић (39) убијен је септембра 2014. године око 13.15 метком испаљеним из снајпера, испред свог кафе-клуба "Савоја" у центру Бара. Османагић је погођен у стомак и убрзо пошто је примљен у барску болницу подлегао је тешким повредама.
Петнаестак минута пошто је пуцано на њега уследио је жесток ватрени обрачун, такође у центру Бара, када су се сукобили припадници Османагићевог клана са особама за које сумњају да стоје иза његовог убиства.
Полиција је касније пронашла запаљен аутомобил марке "рено меган" и у њему уништене снајперске пушке. Једна од особа која је током истраге испитивана била је и позната старлета Сораја Вучелић, пошто су полицију интересовале њене везе са српским и црногорским подземљем, а уједно и зато што је била последња особа која је Османагића видела живог.
Полиција је од самог старта веровала да иза убиства стоје људи блиски Јовану Ђуровићу, брату покојног Луке Ђуровића који је ранио словио за вођу друге барске криминалне групе. Ђуровић је близак сарадник Луке Бојовића, па су се тако убице и налогодавци тражили и у српским редовима.