"ВИДЕЛИ СМО СУЗУ У ЊЕНОМ ОКУ..." Цела судница плаче због сведочења оца убијене девојчице у "Рибникару", његове речи кидају душу
У Вишем суду у Београду настављено је суђење против осумњиченог дечака и његове породице и ОШ "Владислав Рибникар" где је сведочила породица убијене девојчице (12) која је преминула након 12 дана борбе за живот.
Анђелко Аћимовић, отац девојчице која је изашла у разред са осумњиченом дечаком рекао је данас да је она била једна паметна девојчица, зрела за своје године и да је увек имала неке циљеве.
- Она је у својим циљевима којии се налазе у дневнику написла "Планови за 2023.- радићу домаћи пре викенда, добићу добре оцене одмах на почетку, прочитати 4 књиге од којих је једна на француском, направићу рођендан за 15 најближих пријатеља уз музику и купићу 70 евра за три месеца." То је писало у њеним циљевима. Она је неко, када само се преселили 2017. из Подгорице нашла стан, изабрала школу у коју ће да иде, знала је шта хоће у животу - након ових изговорених речи присутни у судници су почели да плачу.
"ТО ЈЕ ДЕВИЈАНТНА ПОРОДИЦА БИО ИМ ЈЕ БИТАН САМО НОВАЦ И КАРИЈЕРА" Родитељи убијене девојчице - Дечаку убици је отац дао средство за злочин
МУЧНО СВЕДОЧЕЊЕ МАЈКЕ ДЕЧАКА КОЈИ ЈЕ УБИЈЕН У РИБНИКАРУ: "Када сам питала зашто је мој син био на његовом списку, одговорио ми је..."
Мајка девојчице убијене у "Рибникару" срела дечака-убицу: У бесу изговорила само једно, у судници мало ко задржао емоције
- Када је била мала, ја сам њој и сестри измишљао приче јер сам им до тада све испричао. Тада сам смислио лик Меда брунде и она је веровала у њега. Једном приликом када је порасла питала ме је да ли верујем у Меда брунду ја сам рекао да верујем, нисам желео да је изневерим, а она ми је на једном цртежу породице написала медо бендо испод мене.
Како је даље навео, она им је веровала, и живели су у љубави, а она је била за нас мала "мировна мисија" која их је увек мирила. Како је навео, она је знала да свима кажу када су љути "иди загли га, пољуби".
- Викенд пре тога смо провели поред Дунава, трчали смо, причали и шетали, возили бицикл. Када смо се вратили, 2. маја тражила је да је возимо у ТЦ "Галерију" да се нађе са пријатељица, знате мени је и сада тешко да идем тамо. Уђем и гледам да ли ћу је видети.. Плачем, често, да ме нико не види. Идем на посао плачем, враћам се са посла плачем - рекао је он и додао:
- 3. маја спремила се за школу, радовала се том сликању. Тог јутра изашао сам пре ње из куће, нешто сам заборавио и рекао да ми понесе да ћемо се наћи, сада када прођем поред тог места, ја станем и плачем.
Како је даље навео, у 8.45 сати позвала га је супруга и рекла му је чула да је у школи била пуцњава.
- Осетио сам у души неки немир. Направио сам безброј саобраћајних прекршаја док нисам дошао до школе. Када сам дошао чуо сам да се ради увиђај и да не могу даље, тада сам се изгубио и почео да вичем од беса, неизвесности.
Разне информације су долазиле тада до нас, прво да није рањена, а потом да се налази у Тиршовој - рекао је он и додао:
- Ћерко извини што ово нисам рекао, она је сада ту поред нас. Била је у костиму који је волела.
Након ових речи многи су почели да плачу, а он је узнемирено наставио даље:
- Испред школе су остала само родитељи чија су деца страдала. То сам схватио. Тада смо сазнали да је Тиршовој, отишли смо тамо и примили су нас, понудили су нам лекове, нисам хтео да узмем ако су они могли да претрпе тај бол и страх тих 10 секунди, онда могу и ја у потпуности да осетим тај бол. Тада нам је речено и хвала докторки на томе, искрено нам је рекла да су шансе мале, скоро никакве да преживи. Видели смо је...
Како је даље објаснио, тај тренутак када је видео је страх.
- Видео сам је отечену, са завојем, због операције су јој ошишали дугу косу, јер је њој метак ушао код ува а заглавио се код образа. Нису смели да га дирају, све Смо покушали, али смо знали да су шансе мале. Захвалио би се људима који су је добро чували и бринули о њој тада, и што су нас колико им је то могућност дозвољавала пуштали да је видимо - рекао је он и додао:
- Период од 12 дана је био страшан, стреса ми нисмо јели и пили, само су нам давали инјекције преко којих се уноси храна. Нисмо узимали лекове, сваки одлазак у болницу био је да ли ће се апарат искључити. Ишли смо у болницу 4 пута дневно. Једном када сам дошао видели смо сузу у њеном оку, ми смо то тумачили као да је "не бини тата, све је уреду".
Како је потом додао у потресном сведочењу, објаснио је да су тај период живели као невидљива бића
- Тог 15. маја спремали смо се да идемо у болницу, али нас је позвала начелница и рекла да су апарати стали. Иако се припремате на то да су шансе да преживи мале, ниате спремни на то да вам кажу да је нема више.
Србија Данас/Курир