"ГОСПОДАРИ ЖИВОТА И СМРТИ" НА СЛОБОДИ! Ови чланови Земунског клана одслужили казну - ко излази следећи?
Прича о овој мафијашкој групи и данас не престаје да интригира.
Чланови Земунског клана који су осуђени за убиство премијера Зорана Ђинђића и за многе друге бруталне злочине, полако су почели да излазе на слободу након вишегодишњих робија.
Звали су их "господари живота и смрти", а оно што највише интересује све је - ко је одслужио казне за своја (не)дела?
Први осуђеник који је изашао из затвора био је Саша Пејаковић звани Пеле, и то 2013. године. Он је бивши припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО), а због учествовања у убиству Ђинђића на робији је био осам година. Како су медије раније извештавали, Пеле је између осталог био телохранитељ Милорада Улемека Легије, некадашњег команданта ЈСО, Чедомира Јовановића, лидера ЛДП-а, и Душана Спасојевића Шиптара, убијеног вође земунског клана. Он је казну издржавао у Сремској Митровици.
Пејаковић је негирао умешаност у убиство српског премијера Зорана Ђинђића. Рекао је да је на дан атентата са Спасојевићем "контролисао терен око зграде владе", као и да није знао за план убиства.
Казну је одслужио и Жељко Тојага, познатији као Жмиги или "доктор за зољу", како се сам представио на суђењу за убиство премијера Ђинђића у Специјалном суду у Београду. Међутим, Сретко Калинић у својој књизи "Земунски клан - ко је ко" тврди да је Тојага у потпуности невин, као и да никад није био припадник најсуровијег клана на овим просторима.
Он је осуђен због покушаја убиства премијера Зорана Ђинђића код "Комбанк арене" (тада хале Лимес) 21. фебруара 2003. Првобитно је био осуђен на 30 година робије, али му је казна касније преполовљена. Тојага је док је боравио у самици ЦЗ-а штрајковао глађу. Започео је месец дана након хапшења - јео је само хлеб и пио воду, због чега је смршао 20 килограма. На суду је тврдио да никада није видео Душана Спасојевића, да не познаје чланове земунског клана и да једино познаје Милорада Улемека Легију. Такође је рекао да није учествовао у атентату на премијера Ђинђића, тврдећи да од 16. до 21. фебруара 2003. није ни "силазио с Копаоника". Том приликом је показао и новинарску фотографију реконструкције покушаја убиства премијера код хале "Лимес", тврдећи да "зољом" није могуће гађати аутомобил у покрету са бочне стране. Оптужио је Звездана Јовановића да је лажов јер га је уплео у причу око атентата.
Последње четири године робије боравио је у полузатвореном делу "Забеле" и редовно је добијао слободне викенде. Пуштен је крајем априла 2018. године и то након више писаних молби за условни отпуст.
Из затвора су пуштени Слободан Пажин, Дарко Милићевић, Миломир Каличанин. Далибор Нишавић Чода, Саша Петровић, Дарко Милић, Драган Миладиновић, Милан Дрча, Милан Јовановић, Срећко Трајковић, Бојан Долић, Слободан Ковчић, Тони Гаврић, бивши запослени МУП, док је Предрагу Малетићу одмах изречена ослобађајућа пресуда.
Душан Крсмановић требало би ускоро да буде пуштен из затвора у Сремској Митровици. Овај припадник "Земунаца" једини је на суђењу изразио кајање, али не због убиства премијера Ђинђића, већ, како је сам изјавио "због свега што га је довело у ситуацију у којој се нашао". Због тога су му стизале и претње, па је то разлог зашто казну не служи у Пожаревцу, где су сви остали.
Ускоро право да тражи условно пуштање са робије, после одслужене две трећине казне од 30 година, стиче и Бранислав Безаревић. Он је бивши радник БИА-е, који је осуђен јер је члановима клана давао информације о кретању премијера. Једини је од осуђених убица премијера који затворску казну служи у Београду, и то у новом затвору у Падинској Скели.
Припадници "Земунског клана” осуђени су на укупно 348 година затвора, а већина њих се и 19 година после убиства премијера Ђинђића налази на издржавању казне.
