ЗЛАТО ОБРЕНОВИЋА УКРАЛА ВЕЉИНА ЕКИПА? Из музеја однети скупоцени предмети, случај и даље под ВЕЛОМ ТАЈНЕ
Из Музеја примењене уметности нестала, између осталог, и наруквица са цветом од лапис лазулија израђена у Минхену 1887, а чија се историја везује за династију Обреновић.
Српска министарка културе и информисања Маја Гојковић је јавно изјавила да је члан једне навијачке групе украо предмете вредне 300.000 евра из Музеја примењене уметности у Београду, као и да је шокирана што иста група и даље чува музеј.
НЕВЕРОВАТНО! Алекса пронашао ДЕТЕЛИНУ са четири листа и постао МИЛИОНЕР
УБИЈЕНИ У ВРЕМЕ ДОК СУ ПРАЋЕНИ: Веља Невоља сарађивао са полицијом, жртве биле блиске са Луком Бојовићем?
ВЕЉА НЕВОЉА СПРЕМАО ПОКОЉ ПОЛИЦАЈАЦА НА СРЕТЕЊЕ? Беливук имао доушнике у МУП и спремао језиву освету
Истрага коју је Гојковићева покренула отвореним разговором на ту тему, према сазнањима, недвосмислено води у правцу криминалне групе ухапшеног Вељка Беливука. Министарка је поставила питање како је могуће да се, као радници обезбеђења, у тако важној културној баштини ангажују навијачи.
Сигурносне камере музеја снимиле су радника обезбеђења С. Ј. како у два наврата краде, и то 28. јула и 4. августа 2019, али је врло симптоматично што је он пуштен да се брани са слободе пошто је саслушан 13. марта прошле године.
Међу украденим предметима из музеја је највише златних, а њихова културно-историјска вредност јесте немерљива, будући да су сви, њих 41, с краја 19. и почетка 20. века. Из музеја у центру Београда је "ноге добио" и прстен с грбом, налаз из околине Јањева с краја 14. и почетка 15. века, као и наруквица са цветом од лапис лазулија израђена у Минхену 1887, а чија се историја везује за династију Обреновић. Важно је напоменути да ниједан предмет до данас није пронађен и враћен музеју.
Министарка Гојковић је више пута апострофирала да обезбеђење музеја није промењено након скандалозне крађе која се догодила у лето 2019, као и да је полиција заташкавала случај уместо да трага за починиоцем.
- Из Музеја примењене уметности украдени су артефакти вредности 300.000 евра. Крађу скупог накита и дијаманата је починио члан обезбеђења које је неко изабрао на јавној набавци. Имам доказе о тој спектакуларној крађи која је била још пре годину и по дана, а врло је необично што јавност уопште није била упозната до моје изјаве. Не видим да је полиција трагала уопште за тим, мало и површно је урађена та истрага. Испало је да је радник обезбеђења покрао музеј, а да директорка тог музеја није раскинула уговор са његовом фирмом. Ради се о навијачкој групи од две највеће у земљи и ту нису чиста посла - рекла је Гојковићева. Она је на одговорност позвала и свог претходника Владана Вукосављевића и још увек актуелну директорку музеја Љиљана Милетић Абрамов, а препустиће новоизабраном Управном одбору да одлучи о њеној судбини.
- Сумњам да је неко уопште урадио тај случај како је требало јер како је могуће да је нестало толико артефаката, фотографије постоје у министарству. Сама директорка Музеја примењене уметности је пријавила министарству тек девет-десет месеци после крађе, тврдећи да су јој инспектори рекли да ћути, да никоме не говори ради истраге. Тиме се само изгубило на времену и пружила се шанса да буде изнето из државе. На челу музеја мора бити неко ко ће бити одговорнији према културним добрима Републике Србије - изричита је Гојковићева.
Обезбеђење не сме да има досије
Драган Карлеуша, некадашњи заменик начелника Управе за борбу против организованог криминала, који је 20 година водио упорну борбу против "трговаца" археолошким благом, тврди да је проблем обезбеђења културне баштине вечити проблем.
- То је врло комплексан посао и још у моје време смо скретали пажњу да је недовољно радника обезбеђења, али за то су одговорнима увек фалиле паре. Добро обезбеђење није лако пронаћи и пажљиво се мора бирати коме се поверавају објекти, посебно они од националног значаја. Морају се наћи поштени људи, без кривичног досијеа. И када такве ангажујете, опет се може десити да почине крађу јер је велики изазов бити окружен вредним стварима у време немаштине - објашњава Карлеуша.
Он истиче да је најважнија ствар да се украдени предмети врате у музеј.
БОНУС ВИДЕО - Десет најсуровијих злочина криминалне групе Веље Невоље